Možda na prvi pogled mi gej ljudi ostavljamo utisak samoživih bića, ali uveravam vas da i te kako vredi zagrebati ispod površine. Ljudi su puni iznenađenja. Neki lepih, neki ružnih.

Daleko od toga da niko od nas ne mašta o porodici, ljubavi za ceo život, mirnom i ispunjenom životu.

Retko ko to želi da prizna možda, ali svi priželjkuju.

Mnogi gej ljudi pod pritiskom okoline stupaju u brak koji služi za široke narodne mase i kao maska koja vešto skriva neostvaren život.

Koliko god se trudim da razumem takve ljude, ne ide mi. Nije mi jasna težina tog pritiska koji nose u sebi. Uvek se zapitam da li ih guši i da li im se gadi da dele život sa nekim do koga im nije stalo.

Da li se toliko prepuste glumi da na kraju i sami umisle da su srejt i kako na kraju dana skupe hrabrosti da stanu ispred svoje dece?

Isti stav o braku između strejt žene i gej muškarca, zarad mira u familiji deli i jedan od slobodno mogu reći mojih najhrabrijih gej prijatelja.

U tom sitnom, plavom i na prvi utisak prgavom dečku krio se ogroman heroj, što sam otrkio tek nakon njegove odluke da dobije dete.

Poznat kao avanturista i neko ko je slobodnog duha, nikada nije želeo da prisustvuje razgovorima u kojima se polemiše o monogamnim vezama i planovima za budućnost. Kasnije sam takođe shvatio da je to radio samo zato što nije želeo da otkrije svoje planove za budućnost koji su bili i više nego veliki.

Svakodnevno smo se viđali na poslu. Čak mi ni njegovo sve učestalije povlačenje u sebe nije bilo čudno. Smatrao sam da mu je tako dobro i nisam puno zapitkivao, sve dok jednog dana nije došao na posao sa kesama punim slatkiša, širokim osmehom, zbunjenim pogledom i informacijom koja nas je sve zatekla, a potom učinila ponosnima.

• Postaću tata! Izgovorio je euforično i pogubljeno u isto vreme.
• Kako? Bez razmišljanja o okolini upitao sam ga, želeći zaista da saznam da li kupuje psa ili je možda u pijanom stanju imao seks sa ženom.

Ovo drugo je bilo ipak približno mojim nagađanjima.  Sa svojom dugogodišnjom prijateljicom koja je usput lezbejka, odlučio je da ima dete pomoću vantelesne opolodnje.

Kada se stišala euforija oko ovih sjajnih vesti, ostali smo sami. Gledao sam u nekoga ko je živeo za vikend, dobar džoint i pakovanje dureksa. Ista ta osoba se naprasno trgla kada je shvatila da je zakoračila u trideset i šestu godinu. Mislim da je baš tada shvatio da ga je stigla ona budućnost o kojoj je nekoliko godina ranije izbegavao da priča u društvu.

Sreo sam ga nedavno sa klincem koji je malo pre toga proslavio prvi rođendan. Rekao bih da odlično on i njegova drugarica sa kojom ima dete „peglaju“ situaciju.

Naravno, za njegove roditelje ona je žena sa kojom ne želi brak, ali će učestvovati u odgajanju deteta, a za njene roditelje on je dečko koji ne želi da je oženi, ali je priznao dete.

Srećni su urpkos tome što oboje žive pod svojim maskama, ona ih skriva od onoga što zaista žele da budu, ali ih na neki način i štiti. Štiti njih, ali štiti i njihovu sreću koju su pronašli.