Niko vas ne bi čuo da vičete u slabo osvetljenoj tami devedeset metara ispod zemlje. Vazduh je hladan, miriše na vlagu, a tišina je potpuna. Podzemni tuneli ukupne dužine 120 kilometara čine lavirint prolaza u kom pojedinac ne bi poželeo da se odvoji od grupe. Pravo je čudo da producenti Džejms Bonda nisu otkrili ovo mesto u Moldaviji.

Cricova je ime najvećeg moldavskog proizvođača vina. Na površini se gaji vinova loza u naizgled nepreglednim redovima. U podzemnim tunelima, širokim kao ulice, vlažnost vazduha dostiže 85 procenata i temperatura je konstantno između 12 i 13 stepeni, što se smatra idealnim uslovima za čuvanje vina.

Nekada davno je na tom mestu pukao krečnjak i napravio mračne tunele kapaciteta da u nju stane 350 miliona litara vina. Kažu da je ovo najveći vinski podrum jugoistočne Evrope.

Bliže površini, ali i dalje pod zemljom u jednoj prostoriji gosti mogu degustirati crno, belo, roze ili penušavo vino. Za vreme Sovjetskog Saveza, Cricova penušavo vino bilo je svetski poznato kao ruski šampanjac.

Pojedini evropski proizvođači vina čuvaju svoje zalihe u podrumu u Cricovi, a i pojedinci mogu iznajmiti prostor da odlože sopstveno vino.

Mogu se kupiti različite flaše, ali ona najstarija – iz Jerusalima 1902. čija je cena oko 160.000 evra – nije na prodaju.

Nakon otcepljivanja od Rusije 1991.godine moldavski nacionalni identitet se širio. Mnoštvo različitih naroda je nakon kamenog naselilo ovu zemlju te su kulturne i jezičke tradicije u najmanju ruku zbunjujuće. Mnogi stanovnici pričaju ruski, moldavski i rumunski i potiču kako iz Rusije, tako iz Rumunije i Ukrajine.

Seoski mir vlada većim delom Moldavije. Varošice ostaju prazne kao i u većem delu jugoistočne Evrope, ali ipak mogu pružiti neverovatan užitak. Naime, renovirano je više starih kamenih kuća u selima, tako da posetioci mogu tamo naći autentično prenoćište kao i tradicionalnu moldavsku hranu. Seosko stanovništvo je takođe uključeno u ovaj projekat, pa su i muzički festivali i festivali vina uključeni u planove.
Tradicionalna večera u Moldaviji obiluje šarenilom i sastoji se iz domaćih proizvoda kao što je kozji sir, paprika punjenih pirinčem i povrćem, pirea od paradajza, tradicionalno pecivo punjeno sirom, i naravno – vino je nezaobilazno. Skoro sve porodice u Moldaviji prave svoje vino i to se smatra najznačajnijim obeležjem tamošnjih ljudi.

Na ulicama glavnog grada Kišinjeva mešaju se škriputavi trolejbusi i ispolirani Porše i BMW automobili. Kišinjev je izrazito zelen grad i mnoge ulice su oivičene drvećem. U većini parkova dostupan je besplatan internet, kao i mesta za punjenje telefona, lap-topova i tableta. Lokalno stanovništvo svih generacija se u tim istim parkovima okupljaju ne bi li posmatrali igranje šaha velikim figurama. Atmosfera je pozitivna i lagana, podseća na šahiste našeg Kalemegdana.

Kroz ovu zemlju prođe svega 9000 turista godišnje, što je svrstava u grupu najmanje turistički posećenih zemalja. Skrenite pogled sa Zapada, Istok vam pruža srdačnu i iskrenu ruku dobrodošlice! Uživaćete.