MyCupOfTea
Do pre nekoliko godina sam mislio da ljudi plaču samo onda kada su tužni. Tek sada, kada mi se u trenucima kao što je ovaj omakne koja niz obraz, shvatam da emocije samo rade svoj posao na jedan od svojih načina.
Upravo ovakvi trenuci, kada nemam razloga da tugujem i kada mi je manje više sve u životu skockano onako kako bi trebalo, shvatam da ove suze nisu odraz tuge ili depresije i da su dugo čekale da izađu napolje. Ne da bi me omekšale već samo da bi mi stavile do znanja koliko sam ojačao. Uz njih ide osmeh i to su jedine suze na koje bi trebalo da biudemo ponosni i jedine koje bi trebalo da pamtimo.
Plakali smo zbog ljubavi, zbog posla, zbog gubitka dragih ljudi, zbog svih onih stvari koje nisu išle baš onako kako smo želeli. Sve te suze su zapravo morale da poteknu kako bismo došli do ovih suza radosnica, suza ponosa i suza sreće.
“Smejaćeš se onog trenutka kada budeš shvatio da ti se u životu dešava sve baš onako kako si želeo.”
Ovo je jedna od meni najdražih fraza i život mi je nekoliko puta dokazao da želje i te kako rade za nas non stop. Ono što nam je u glavi i u srcu je ono što čime ćemo sebe okružiti i ono što ćemo sebi pružiti u životu.
Ta ljubav koja vam možda nije bila uzvraćena, nije ni trebalo da bude. Ne ljutite se. Osmehnite joj se, osmehnite se i tim suzama koje su tekle zbog te ljubavi. Pustite da poteknu i one druge suze, one koje idu sa osmehom na licu i sa mislima koje će u vaš život doneti ljubav koju zaslužujete u obliku koji vam pripada.
Onog trenutka kada napravite svoju malu bazu odvojenu od poslovnih obaveza, nećete se više stresirati i plakati oko stvari koje su jednostavno takve kakve jesu. Tokom tih osam sati bićete posvećeni poslu jer znate da imate nešto vredno što vas nakon radnog vremena čeka. Posao nikako ne sme da vam postane život, koliko god ga voleli. Ono što radite trebalo bi da stvara vašu karijeru, ali ne i karakter, način života i odnos prema ljudima koje volite. Kada napravite barijeru između privatnog života i posla, shvatićete da ne možete da promenite ljude oko sebe, ali možete sebi neke stvari da olakšate i učinite bezbolnim jer ste sami sebi najpotrebniji zdravi u svakom smislu.
Pustite suzu sa osmehom u čast svih onih potoka koji su u naletu besa i stresa lile zbog stvari koje ste sada zaboravili, jer su suštinski nebitne i nisu uticale na vas i vaš razvoj u poslu.
Gubutak voljenih je nažalost sastavni deo života i u tim trenucima suze su neizbežne, ali ne dozvolite da vas crnilo koje obično okruži sve nas u momentima tuge za nekim uguši one najlepše uspomene koje nas zauvek vezuju za osobu koju smo izgubili.
Suze su lek i verujte mi da i oni naizgled najjači, skriviveni u svom svetu – plaču.
Na nama je da pobedimo one suze koje tlo pod nama čine prljavim i da s vremena na vreme bez ustezanja pustimo one suze uz koje pomislimo koliko je život jedna zaista prelepa avantura!
