Iako sam pobornik toga da su pravila tu da bi se kršila, u gej svetu postoji samo jedno pravilo koje vas može koštati i koje bi trebalo strogo poštovati – Ne zaljubljujte se u strejt osobe.  

Zaključili smo odavno da ne možemo da biramo koga ćemo voleti i u koga ćemo se zaljubiti. Ipak, veliki je problem kada vam se to najlepše osećanje dogodi sa najboljim drugom, koji je usput i strejt. Bojan i ja smo provodili dosta vremena zajedno. Bio sam upućen u svaki detalj njegovog života i obrnuto.  

U mnogim stvarima smo se slagali i imali isto gledanje na sve, što nas je nekako iz dana u dan zbližavalo. Prijalo mi je što sam u tim nezrelim godinama zaista imao prijatelja pred kojim sam mogao da budem ono što jesam. Vreme provedeno sa njim mi je bilo dragoceno, a agonija u mojoj glavi je počela da nastaje onog trenutka kada sam shvatio da mi on prija na potpuno drugačiji način.

Sebe sam u nekoliko navrata “upecao” kako mi smeta kada govori o devojkama sa kojim se viđa. Neprimetno se u tim trenucima pod kožu uvlačio onaj neprijatan osećaj ljubomore i posesivnosti koji sam držao pod kontrolom jer sam znao šta to sve može da odnese sa sobom ako ispliva na površinu.

Znao sam da se ne javljam na telefon i izmišljam brojne naivne situacije zbog kojih ne možemo da se viđamo, a sve to samo kako bih se distancirao i pokušao da “ohladim” glavu i taj nemir koji sam osećao. Iako me je voleo kao druga i potpuno razumeo, čak je imao i taj neki zaštitnički stav prema meni. Mislio sam da ono što osećam prema njemu ne bi umeo da razume.  

Fejsbuk je u tom nekom periodu uzimao lagano maha u životima svih ljudi i ta društvena mreža je tada polako, ali sigurno postajala platforma za iznošenje osećanja, taj trend nije zaobišao ni mene. Često sam umeo da kačim razne citate sa željom da ih on vidi i da na neki način indirektno i sam shvati šta se dešava sa mnom.  

Voleo bih da sada mogu da se setim šta sam tačno okačio te večeri kada me nakon nekoliko minuta pošto je citat okačen pozvao. Nisam želeo da se javim, jer sam znao da me zove zbog onoga što je video na fejsbuku.  

JAVI SE! Velikim slovima je glasila sms poruka koja me je presekla na pola. Iz straha tek tada nisam znao šta mi je činiti pa sam kao nezrelo i uplašeno biće ostao pri stavu da je bolje izbegavati nego suočiti se sa realnošću.  

Nakon nekoliko pokušaja da stupi sa mnom u kontakt prestao je da zove. Znao sam da postoji samo jedno rešenje da okončam bitku koju sam vodio sam sa sobom, ali je trebalo jako mnogo hrabrosti za to.

Pred zoru sam odlučio da odem do njega i da mu kažem ono što je već predpostavljao da se dešava. Besan zbog toga što sam ignorisao njegove pozive ipak je pristao da se vidimo. Ni sneg koji je vejao, ni minus nisu mogli da me odvuku od odluke da mu ispričam sve, koja je preko noći postala čvršća od leda na ulicama.  

Dok su se u kafiću u kojem smo se našli oko nas uveliko vodili razgovori o planovima za docek Nove godine, za našim stolom atmosfera je bila pomalo neprijatna, ali kako je telo počelo lagano da se opušta od hladnoće, tako su i reči krenule da izlaze iz mene.  

Saslušao me je pažljivo, a odmah nakon toga je počeo sa svojim uobičajnim šalama želeći da mi stavi do znanja da se između nas neće ništa promeniti. Jedina greška je bila što sam ja bio taj koji je mislio da će se ipak nešto promeniti, jer sam celu situaciju gledao onako kako je prijalo mojim osećanjima koja  sam imao prema njemu.  

Nerealna očekivanja sam poneo sa sobom na taj sastank, kao loše oružije koje mi je odmoglo i koje je meni nanelo povrede. Tada mi se srušio čitav svet jer u tim nezrelim godinama nisam verovao u onu da vreme leči sve… Ostali smo i nakon tog razgovora u odličnim odnosima, ali sam se udaljavao od njega, svestan da se distanciram od zaista dobrog prijatelja, a sa druge strane svestan da radim dobru stvar za sebe. 

Možda me nije najozbiljnije shvatio tada kada sam mu rekao da ga volim na drugačiji način nego on mene, ali je definitivno shvatio moja osećanja ozbiljno naredne godine kada se nisam pojavio na njegovoj rođendanskoj proslavi. Nakon toga se više nismo ni čuli ni videli…

Znam šta sam izgubio, ali takođe znam i šta sam osećao!

Svaki kraj je novi početak… Ukoliko vam se svidela ova priča, kliknite ovde i pročitajte još neke iz kategorije GEJ BLOG!