Uvođenje nemlečne ishrane je jedan od prvih tranzita, sa kojim se roditelji suočavaju tokom odrastanja svog deteta. Za njih, uvođenje nemlečne ishrane sa sobom nosi određeni stres i niz pitanja na koja sami često ne pronalaze odgovor. Upravo zato, odlučili smo da roditeljima olakšamo i za njih postavimo pitanja Ani Vujetić, nutricionisti i stručnom saradniku  ispred kompanije Kibid.

Ana već duži niz godina radi na edukaciji trudnica i mama vezano za unapređenje zdravih navika u ishrani kao  i upoznavanju sa Kibid proizvodima. Zajedno sa  timom kolega uvek je tu da pruži odgovore, koji se tiču ishrane odojčeta, problema vezanih za  dojenje/nedostatak maminog mleka, kao i sve druge problem  u ishranu u prvim mesecima kao i tokom odrastanja  mališana.

Uvođenje nemlečne ishrane kod beba svojevrstan je stres za roditelje. Kako da što lakše preguraju taj period i na koji način bi trebalo uvoditi ishranu? Koji su Vaši predlozi?

Uvođenje  nemlečne  hrane, kao što ste i sami rekli za roditelje često  bude stresan  period. Roditelje uvek brine to  da li su krenuli na vreme, da možda nisu zakasnili ili poranili sa uvođenjem  nemlečne hrane.

Preporuka je da se sa uvođenjem nemlečne hrane krene između četvrtog i šestog meseca. Ne pre četvrtog  i ne posle šestog meseca, osim ako je pedijatar koji vodi dete iz nekog razloga dao drugačiju preporuku. Važno je da pratite dete, jer ono  će vam  dati određene znake  spremnosti  i zainteresovanosto za novu hranu.

Period uvođenja nemlečne hrane, predstavlja period isprobavanja i navikavanja na nove ukuse, mirise, teksture. Neka deca će rado i brzo prihvatiti nemlečnu hranu, dok imamo i decu, kod kojih period navikavanja na nemlečnu hranu traje nešto duže, pa u tom slučaju detetu treba dati vremena i biti strpljiv. 

Važno je da roditelji znaju da se hrana uvodi postepeno i u malim količinama. Prva 2-3 dana bebi se daje jedna namirnica, a nakon tog perioda u bebin jelovnik  uvodimo drugu vrstu namirnice.

Moj savet je da se prvo krene sa žitaricama koje  ne sadrže  gluten  kao što  je pirinač, pirinač-kukuruz, a sa punih 6 meseci  uvode se i žitarice sa glutenom kao što su pšenica, ovas, ječam i dr.

Žitarice koje se savetuju od prvog dana možemo još podeliti na mlečne  (u svom sastavu sadrže mleko i prave se sa vodom) i inmlečne (mogu se praviti sa maminim mlekom/ mlečnom formulom koju dete koristi/vodom).

Nakon 7 do 10 dana od uvođenja žitarica u ishranu se uvodi povrće (krompir, tikvica, bundeva, batat, šargarepa), dve nedelje nakon uvođenja povrća u ishranu uvodimo voće (jabuka, banana, breskva, kajsija, kruška…)

Šta bi trebalo izbegavati u prvim godinama života?

U prvoj godini se ne uvode namirnice koje su visoko alergene, tako da njih dajemo pred kraj prve godine ili tek nakon prvog rođendana. Ovoj grupi namirnica pripadaju  bobičavo/jagodičasto voće, citrusi, orašasti plodovo, belance, med, kvasac, pečurke, školjke…

Mnogo se govori o uvođenju kravljeg mleka u ishranu deteta. Da li preporučujete, kada i u kom obimu? I zašto je zapravo kravlje mleko loše i koju zdraviju opciju preporučujete?

Ukoliko mama ne doji ili nema dovoljno mleka, preporuka je da se u ishrani koristi mlečna formula.   

O uvođenju  kravljeg  mleka u ishranu deteta može se razmišljati tek nakon navršene prve godine života, mada ga ja ne savetujem do treće godine. Moj savet je da i u periodu od druge do treće godine života dete pije mlečnu formulu. Adaptirana mlečna formula je po sastavu prilagođena potrebama deteta u zavisnosti od uzrasta. 

Kravlje mleko ne sadrži odgovarajuće količine vitamina, minerala i drugih supstanci koje su detetu potrebne u periodu intezivnog rasta i razvoja tj. u periodu od rođenja pa do pune 3 godine života.

Kada govorimo o količino mleka koja je datetu potrebna nakon prve godine života, ja volim da sa roditeljima podelim jedan veoma interesantan podatak – da bi dete podmirilo svoje osnovne energetske i nutritivne potrebe  na dnevnom nivou dovoljne su  2  čaše/ 500ml   mlečne formule  ili 20l kravljeg mleka.   I ovo je zapravo moj odgovor zašto ne  kravlje mleko.

Šta od mlečnih proizvoda preporučujete za dečiju ishranu i u kojoj meri?

Za razliku od kravljeg mleka, mlečni proizvodi u ishranu deteta se uvode sa punih  7 meseci. Prvo uvodimo kiselo mlečne proizvode kao što je kiselo mleko, jogurt, kefir, pavlaka, mladi sir i kajmak. Takođe se počinje sa malom količinom zatim se količina postepeno povećava. Ove proizvode uglavnom kombinujemo sa žitaricama.

Kako izabrati najbolju mlečnu formulu za bebu? Čime bi se trebalo voditi?

Kada su u pitanju mlečne formule za decu, prvo moram spomenuti da se one dele na dve osnovne grupe a to su osnovne ili standardme mlečne formulu i mlečne formule za prilagođenu ishranu.

Osnovne/standardne mlečne formule se daju deci shodno njihovom uzrastu i njihovim energetskim i nutritivnim potrebama, pa na pakovanju imaju oznaku 1,2,3 i 4.

Mlečne formule za prilagođenu ishranu se daju deci kod određenih stanja, npr. ako beba ima grčeve, tvrdu i neredovnu stolicu, ako beba ima refluks, proliv, ili alergiju na proteine kravljeg mleka. Uvođenjem u ishranu prilagođenih mlečnih formula gore navedeni problemi/stanja se rešavaju.

Treba birati mlečnu formulu koja podržava razvoj imunog sistema bebe tj. koja u sebi sadrži važne komponente kao što su prebiotici, postbiotici, formule nove generacije koje su usklađene sa najnovijim preporukama i naučnim saznanjima.

Istražili smo: Da li se selektivna ishrana dece svrstava u zdravstveni problem?

Da li bi deca trebalo da jedu slatkiše, koliko često i u kojoj meri?

Do godinu dana apsolutno nema potrebe deci davati slatkiše ili u hranu dodavati  šećer. Nakon godinu dana i u periodu kada deca krenu u kolektiv sigurno će doći u kontakt sa slatkom hranom (kolači, štrudle, đžem, slatkiši uopšte).

Savet roditeljima je da davanje slatkiša odlože koliko god je to moguće i da ograniče količinu. Ako se u porodici ne jedu slatkiši, nisu  detetu na dohvat ruke , dete ih neće tražiti. Neka na dohvat ruke bude voće!

Postoje li neke namirnice koje se neopravdano zapostavljaju, a veoma su korisne za decu?

Sigurno  da u svakoj porodici postoje namirnice/hrana  koja nije često ili uopšte prisutna u jelovniku. Možda u jelovniku treba dati više prostora različitim  vrstama žitarica, leguminozama,  povrću poput brokolija i karfiola. Ono što je važno jeste da ishrana bude raznovrsna, da deci ponudimo izbor i na taj način stvaramo dobre navike.

Imate li neki savet za roditelje?

Zapravo ishrana predstavlja kamen temeljac  u rastu,  razvoju i zdravlju svakog deteta . Deca su sklona lakom učenju i prihvatanju a na nam kao roditeljima je da to iskoristimo i da ih usmerimo ka učenju dobrih prehrambenih i životnih navika. Nutritivne navike su najvažnije navike koje dete uči,one imaju dugoročne efekte na zdravlje.

Ružica Petronijević