Danas se u Srbiji proslavlja Sveti Ilija Gromovnik, jedan od, prema verovanju, etički najstrožijih svetitelja, starozavetni prorok i novozavetni Svetitelj, koji u našoj, pravoslavnoj tradiciji predstavlja vezu starog i novog, odnosno vezu prošlosti i budućnosti pravoslavne crkve.

Hrišćanstvo je od ovog starozavetnog proroka preuzelo osnov ponašanja pri veri, vezjući ga za novi Hristov dolazak i večno spasenje.

Prema predanju, Sveti Ilija, bio je jedan od proroka, koji se na Perobraženje Gospodnje poklonio Isusu, kada je svojim učenicima prenosio učenja nove vere.

Po viziji Svetog Jovana Blagoslova, Sveti Ilija, biće vesnik novog Preobraženja i drugog dolaska Hristovog, u koji veruje sav hrišćanski svet.

Za njega se vezuje verovanje da nije umro, već da se u ognjenim kočijama uzneo na nebo, kako se i slika na pravoslavnim ikonama. Još jedan prikaz Svetog Ilije na ikonama je poznata biblijska scena u kojoj se sakrio u pećinu od oholog cara Ahava, u kojoj mu gavran donosi hranu.

Predanje kaže da je Sveti Ilija rođen u Tesvitu u IX veku pre Hrista i da je od rane mladosti bio posvećen dubokoj i iskrenoj molitvi i da je mnoge godine proveo u isposništvu u pustinji. Kada se Sveti Ilija Gromovnik rodio, njegov otac je video anđele koji ga povijaju plamenom i hrane ognjem, što simboliše njegov vatren karakter i duhovnu snagu. Bio je žrtva cara Avaha, koji je pod uticajem svoje žene Jezaveje napustio Mojsijevu veru i verovao u tuđe bogove. Zbog ove izdaje sopstvene vere, Sveti Ilija jeprebacio caru i prorokovao veliku sušu i glad.

Srbi su prelaskom u hrišćanstvo mnoge osobine svog slovenskog boga Peruna, koji je vladao gromom i vatrom, pripisali Svetom Iliji. Prema verovanju, grmljavina je tutnjava ognjenih kočija Svetog Ilije, kojima se vozi nebesima.

Običaji i verovanja

Ovaj svetitelj obeležava se u najtoplije i najsušnije doba godine, a običaj je da se toga dana ne radi u polju kako se na sebe ne bi navukao svetiteljev gnev.

Verovanja su da kada grmi, Sveti Ilija munjom gađa nečastive i da se tada ne bi trebalo krstiti, kako se đavo ne bi sakrio pod krst, jer u krst grom ne udara.

Običaj je da se nakon ovog dana više niko ne kupa u rekama.

Kažu da je na Ilindan med lekovit i da se tog dana odvađen med mazao u obliku krsta maloj deci kao lek, da budu zdrava tokom cele godine.

Kako predstavlja vezu prošlosti i budućnosti, prema narodnom verovanju predstavlja i sponu dva godišnja doba, jer se veruje da je na Ilindan do podne leto, a od podne jesen.

U ime My cup of tea tima, želimo vam srećan praznik i čestitamo slavu svima koji slave, uz želju za mirom, blagostanjem i napretkom vaših porodica.

Teodora Vuković