Nakon što su pravoslavni hrišćani proslavili dva velika praznika – Krstovdan i Bogojavljanje, koji obeležava Isusovo krštenje na reci Jordan i javljanje Duha Svetoga u vidu goluba, koje je oglasio Hrista kao Sina Božijeg, danas 20. 01. mnogi domovi proslavljaju svoju krsnu slavu – Sabor Svetog Jovana Krstitelja.

Nakon Bogojavljanja, koji se slavi kao dan kada je Hristos oglašen kao Sin Božiji, pravoslavna crkva obeležava i dan sveca koji je narod pripremao na dolazak Hristov. Zato je 20. januar odabran kao dan za obeležavanje Jovana Krstitelja, jednog od najvećih pravoslavnih svetitelja.

Srbi su narod koje je širom sveta poznat po ritualu obeležavanja krsne slave. Ni jedan drugi pravslavni narod nema običaj da slavi slavu. Po tome smo jedinstveni, a zadržali smo ga iz mnogobožačkog vremena, kada je osim glavnog Boga slovenske mitologije, Peruna, svako ognjište imalo svoh malog Boga – zaštitnika porodice.

U vreme kada smo primali hrišćanstvo, Sveti Sava se dosetio da ovaj običaj, koji je kod našeg veoma tradicionalnog naroda bilo nemoguće iskoreniti, preokrene u korist širenja hrišćanstva. Crkva je glavešinama porodice, umesto paganskih Bogova, podarila po jednog velikog pravoslavnog sveca da ga proslavlja jednom godišnje. Tako se običaj krsne slave zadržao u našem narodu kroz vekove. Svaka porodica jednom godišnje slavi svog sveca za štitnika, uz niz tradicionalnih rituala.

Sveti Jovan smatra se zaštitnikom zatvorenika, epileptičara, krojača, ugostitelja, ali pre svega kumstva i pobratimstva. Ove dve vrline duhovnog srodstva, veoma poštovane u narodnoj tradiciji oličene su u kumu Božijem, Svetom Jovanu. U narodu se smatra da je duhovno srodstvo jače je od onog po krvi, pa je zato Sveti Jovan u narodu jako poštovan.

Život ovog velikog svetitelja narodu je dobro poznat. Roditeljima je poslat kao dar od Boga, pred sam kraj života, da bi bio preteča i propovednik vere hrišćanske. Zalagao se za javni moral i od mladosti je podučavao narod pravim vrednostima. Javno je osudio cara Iroda što je svome bratu preoteo ženu, a da bi mu se osvetila, carica irodija je od svog muža na dar zatražila prorokovu glavu na srebrnoj tacni.

Kada je o običajima povodom slave Sveti Jovan reč, ne postoje izuzeci u odnosu na druge krsne slave. Običaj je da na stolu obavezno bude slavski kolač, koji je napravljen i sa malo osveštane vodice. Osim kolača obavezni su i sveća, žito i ikona svetitelja u čiju se slavu proslavlja. U kuću se toga dana pozivaju najbliži prijatelji, da se zajedno sa porodicom koja slavi zajedno pomole zaštitniku za slavu i berićet.

Želimo da u ime celog My cup of tea tima čestitamo slavu svima koji slave. Želimo vašim porodicama zdravlje i sreću. Ugostite svoje goste kako treba i zahvalite se svom svetitelju zaštitniku na sreći što imate sa kim da slavite i da se molite.

Pronađite danas malo vremena i izbrojte svoje blagoslove!

Izbroj svoje blagoslove

Živeli!

Foto: Biljana Pecic

Autor: T. P.