Danica Dana Karić rado je viđen gost na našem portalu. Već ste imali prilike da čitate blogove koje je ona pisala za Mycupoftea.rs (ukoliko ste propustili, pročitajte ih OVDE!) Trenutno boravi u Beogradu gde uživa u obukama i intimnim radionicama koje organizuje. Ovoga puta tema okupljanja sa njenim poštovaocima je obuka za tumačenje anđeoskih karata autora Dorin Virtju i Radleig Valentajn. Povod za ovaj intervju nisu anđeli, ali jesu predivni privatni trenuci koje Dana živi. Prošle godine postala je mama sina Petra i sada uživa u majčinstvu i skladnom braku sa Nikolom Stoiljkovićem.

“2017. godina je bila ključna za mene! Divota jedna! Započela je tako što smo se Nikola i ja venčali! Predivna noć, prelep ulazak u 2017 – tu godinu. Šest meseci kasnije rodila mog sinčica Petra i to jeste bio najmoćniji trenutak u mom životu. 2017. će zauvek biti posebna, jer je Petar dosao na svet.”

Uvek je bila specifična i svoja. Zato je javnost mnogo puta ostala zatečena od Daninih iznenađenja. Zanimljivo je to da je odabrala da sina donese na svet u Beogradu u državnoj bolnici, a ne u nekom od svetsih porodilišta. Da iznenađenje bude još veće, ističe da je porođaj protekao savršeno i bez bolova.

“To je bilo najdivnije iskustvo u mom životu! Mnogi možda neće verovati, jer zvuci neverovatno, ali je to bilo najlepši osećaj, kao što već rekoh: najdivnije nešto. Trudnoća je prošla savršeno! Radila sam, odmarala sam, jela sam kako mi telo govori i uživala sam u tome!  

Pukao mi je vodenjak uveče i Nikola i ja smo plesali, a onda otišli do bolnice. Iako je krenuo porođaj, brzo se zaustavio i čekala sam preko 36 sati da moj sin dođe na svet. Dok sam čekala bilo je teško, morala sam da smirujem sebe. To iščekivanje… ne znate kako će dalje biti, šta se dešava… Nije bilo prijatno, ali sam se molila i verovala da je to sve upravo tako kako treba da bude. Onda mi je moja baka Dana, Mati Angelina, poslala poruku u kojoj je rekla da se ne plašim, da ne brinem, da je to Božje delo i kada osetim da treba da guram, samo da se prepustim Bogu i da pustim da se to sve desi prirodno. Smirila me je.”

Strah od porođaja više nije tabu, pa sve više budućih mama ne krije da im je to najveći strah koji imaju. Na svu sreću Dana nije jedna od tih dama.

“Većina žena je uplašeno jer smo non stop izloženi raznim negativnim porukama o porođaju. Svaki film pokazuje porođaj kao nešto dramatično i teško za ženu, gde žena vrišti i histeriše. Naravno, ima takvih slučajeva, ali ja verujem da je to zato što vlada strah oko porođaja. Takođe, sam čin porođaja je izmenjen otkada su žene počele da se porađaju u bolnicama i kada je to sve postalo nešto ‘kliničko’. Mi, žene, tretirane smo kao da imamo neku bolest i da nam treba konstantan monitoring.

Mnogo žena nema luksuz bolnice, pa trudnoća i porođaj prođu najprirodnije – bez ikakvih problema, bez mesečnih pregleda i slično. I da ste same u pustinji, porodile biste se, to je nešto najprirodnije što se može desiti. Naša tela znaju šta da rade, to su generacije žena iza nas prošle to i njihova esencija je u nama.  

Ne propagiram da bi trebalo izmestiti porođaj iz bolnice, samo prosto verujem da bi trebalo da se maksimalno ugodi porodilji, da se obezbedi prostorija sa uslovima koje toj ženi čine prijatnu atmosferu. Ukratko, što mirniji prostor. Verujem da je najbitniji faktor na porođaju da je telo opušteno, a to je veoma teško jer smo često u strahu tokom tog svetog čina.”

Šarmantna mama otkriva da se i ona borila sa strahovima i nesigurnostima pre porođaja.

“I ja sam bila u strahu, ali sam znala kakav porođaj želim i koristila sam sve tehnike opuštanja koje znam kako bih sebe pripremila za opušten, radostan i divan porođaj. Želela sam da priredim najlepšu dobrodošlicu svom detetu, da čuje kako mu mama peva, kako se smeje, a ne kako vrišti. Duboko verujem u ‘birth trauma’ (traumu na rođenju). To je teorija koja tvrdi da nas trauma tokom rođenja prati kroz život i može da nam i sa 40 godina stvori problem u životu. Te trauma se čiste, ali naravno da ih ima znatno manje kada se dete rodi na jedan lep i radostan način.”

Zato je ona tokom porođaja pevala!

“Da, da, ja sam na porođaju pevala, smejala se, bodrila sinčića i govorila mu: ‘ajde sine, možeš ti to, dobrodošao sine moj! You can do it!’. Čak se i doktorka pridružila i ponovila: ‘you can do it!’. Bio je to zaista jedan magičan trenutak, a osećaj, prelep! Kada je došao na svet moj Petar, to je bilo jedno veliko opuštanje, a ne naprezanje.”

 Dana je sina Petra donela na svet potpuno prirodno.

“Kada sam rekla da želim prirodan porođaj svi su mi govorili da ipak uzmem epidural, da se ne mučim. Prvorotka sam, uvek je teško prvi put… Svi su, čak i doktori predlagali epidural, jer su tako procenili da je lakše… Međutim, ja sam prosto želela da OSETIM svoj porođaj – FULL! Verovala sam da nam Bog ne bi dao najbitniju misiju u životu, da rodimo decu, a da to ne bude najlepša stvar na svetu! I ne mislim samo na emotivni trenutak, već i na fizički. Gledala sam nekoliko dokumentarnih filmova gde se žene porađaju i doživljavaju orgazam – tako bi zaista i trebalo da bude! To je naša priroda. Kažu da se u mozgu dešavaju iste konekcije kada imate orgazam i kada se porađate – prosto neverovatno!

Zato sam morala sama sebi da dokažem da je moguće da se žena porodi prirodno i da uživa u tome, da to bude najlepše iskustvo. Tako je i bilo. Opet, ne želim da iko misli da je prirodni porođaj jedini validni, naravno da nije – sve je ok, svaka žena bira za sebe (ukoliko ima izbora – ponekad to nije izbor žene) i svaka žena je majka i svaka odluka je ispravna za tu osobu. Ovo je bilo ispravno za mene.”

Otkrila nam je kakav je njen sin Petar i u čemu on i roditelji najviše uživaju.

“Moj Petar je najdivnija duša! On je tako opušten, mi ga zovemo Zen Beba Petar, jer je zaista takav! Skroz opušten. Samo se smeška, gleda, upija, hoće kod svakog, lepo jede, spava, uživa u svakom trenutku! To je najlepše nesto!

On je moj najveći učitelj. Naučio me je kako da poštujem sebe i svoje telo. Kada sam ga rodila postala sam MAJKA! Nisam mogla ni da zamislim KOLIKO JE TO MOĆNO ISKUSTVO! To je transformacija i nekako od jednom sve je drugačije. Ukoliko žena dozvoli to sebi, ima podršku i ukoliko je imala lep, ohrabrujući porođaj, onda se ona oseća kao Boginja! Prava Boginja!

Ja sam se osećala kao da je sva moć ovog sveta moja, da sam neuništiva, da mogu sve! To je osećaj koji želim svakoj ženi! Nažalost, znam da nije tako, ali verujem da može i da tako treba da bude! Na tome valja raditi, promeniti svest samoj sebi, pa će tako i svet da razume da je žena Boginja i da je majka svetinja! Predivan osećaj! Hvala ti, sine moj, na toj spoznaji!”

Iako uživa u svakom trenutku odrastanja sina, ima i pomoć pri njegovom čuvanju. 

“Na početku mi je najviše pomagala moja svekrva. Hvala joj na tome. Zaista mi je bila preko potrebna. Imala sam malih komplikacija na porođaju, gubitak krvi i to je značilo da nekoliko nedelja posle porođaja nisam mogla da budem aktivna koliko sam želela. Nisam smela da držim bebu stojeći i slično, pa su ona, Nikola i zaova bili tu da mi pomognu. Bio je to predivan period.

Kasnije smo uzeli profesionalnu pomoć i sada imamo dadilju koja nam samo povremeno pomaže, koja je profesionalac i najbitnije, pozitivna je duša! Zaista nisam želela bilo kakvu energiju pored mog sina. Želela sam da to bude osoba koja je energetski zdrava, pozitivna, radosna i puna ljubavi, a naravno veliki bonus je i to što je veliki profesionalac u svom poslu.”

Danini roditelji, Milanka i Bogoljub Karić, obožavaju svog unuka.

“Tata i mama su predivni ! Ovo im nije prvo unuče pa imaju mnogo prakse. Unuci su im sve na svetu! To je čudo! Ponekad mene mama zove ‘duša bakina’ ja kazem: ‘mama, mislis duša ‘mamina’? Toliko su se snašli u ulozi bake i deke da je to prosto čudo i njihova najveća sreća! Oni uživaju sa njima!

Prave ‘divotu’ za unuke (to je kada na podu napravimo krevet od jorgana i jastuka i prenoćimo tu). I mi smo to radili kao deca. Znalo se: jednom nedeljno se spavalo kod mame i tate u divoti – tako sada naša deca. Prelepo je to. Petar je još uvek mali za divotu, ali uskoro će se pridružiti braći i sestrama.”

 Zanimalo nas je kako izgleda jedan tipičan dan u njihovoj porodici.

“Iskreno, ne verujem da imam tipičan dan. Sve se vrti oko Petra. Za sada, ustajem oko 6, dok beba spava ja odradim svoje jutarnje rituale – pišem pozitivne afirmacije, meditiram, slušam mantre, ponekad plešem, radim jogu, pišem, zavisi kako kad.  

Onda se Petar probudi pa se igramo sa njim… Zatim on ide u šetnju, a ja ako ne odem sa njim ostanem kod kuće da učim. Upravo završavam kurseve za zvukoterapeuta, hipnoterapeuta, energetsku medicinu i još nekoliko kurseva koje pohađam. Uživam u tome!  

On spava svakog dana mnogo lepo – ima svoj ritam i mi ga poštujemo. Ja odradim šta imam od posla, uvek ima nešto novo i iskreno uživam u tome!” 

Osim brojnih edukacija, Dana marljivo radi i na drugim projektima na kojima je angažovana.

“Svašta radim! 2018. godina je godina posvećena ličnom razvoju i manifestaciji naših zelja. Ove godine želim da radim sve što me inspiriše. Izdajem novu knjigu ‘Kako zavoleti sebe’. To je knjiga koja sadrzi mnogo tehnika koje su meni pomogle da prevaziđem svoje blokade, da istinski prihvatim i zavolim sebe. To je ustvari prirucnik na kojem dugo radim.

Takođe, spreman nekoliko muzičkih iznenađenja i uživam u radionicama i obukama za korišćenje Anđeoskih karata. Polaznici su oduševljeni i to je ono što mene neizmerno raduje. Svakog meseca organizujem seminare, obuke i radionice. Kada sam u Srbiji, onda je to uživo, a kada sam van zemlje, družimo se online, po još pristupačnijim cenama. Nastavljam svoju akciju #BeJoYzaUSS. Videćemo, šta Bog da.”

Za kraj, otkrila nam je da bi volela još dece.

“Jedva čekamo da proširimo porodicu! Želimo četvoro, možda petoro dece. Videćemo. Planiram da rađam narednih godina. Sa Božijom voljom, biće tako!”