Zemlja nepoznata turistima koju morate posetiti

Niko vas ne bi čuo da vičete u slabo osvetljenoj tami devedeset metara ispod zemlje. Vazduh je hladan, miriše na vlagu, a tišina je potpuna. Podzemni tuneli ukupne dužine 120 kilometara čine lavirint prolaza u kom pojedinac ne bi poželeo da se odvoji od grupe. Pravo je čudo da producenti Džejms Bonda nisu otkrili ovo mesto u Moldaviji.

vinski podrum u Cricovi
vinski podrum u Cricovi

Cricova je ime najvećeg moldavskog proizvođača vina. Na površini se gaji vinova loza u naizgled nepreglednim redovima. U podzemnim tunelima, širokim kao ulice, vlažnost vazduha dostiže 85 procenata i temperatura je konstantno između 12 i 13 stepeni, što se smatra idealnim uslovima za čuvanje vina.

Nekada davno je na tom mestu pukao krečnjak i napravio mračne tunele kapaciteta da u nju stane 350 miliona litara vina. Kažu da je ovo najveći vinski podrum jugoistočne Evrope.

Bliže površini, ali i dalje pod zemljom u jednoj prostoriji gosti mogu degustirati crno, belo, roze ili penušavo vino. Za vreme Sovjetskog Saveza, Cricova penušavo vino bilo je svetski poznato kao ruski šampanjac.

Najstarija flaša vina vinskog podruma u Cricovi
Najstarija flaša vina vinskog podruma u Cricovi

Pojedini evropski proizvođači vina čuvaju svoje zalihe u podrumu u Cricovi, a i pojedinci mogu iznajmiti prostor da odlože sopstveno vino.

Mogu se kupiti različite flaše, ali ona najstarija – iz Jerusalima 1902. čija je cena oko 160.000 evra – nije na prodaju.

Nakon otcepljivanja od Rusije 1991.godine moldavski nacionalni identitet se širio. Mnoštvo različitih naroda je nakon kamenog naselilo ovu zemlju te su kulturne i jezičke tradicije u najmanju ruku zbunjujuće. Mnogi stanovnici pričaju ruski, moldavski i rumunski i potiču kako iz Rusije, tako iz Rumunije i Ukrajine.

Seoski mir vlada većim delom Moldavije. Varošice ostaju prazne kao i u većem delu jugoistočne Evrope, ali ipak mogu pružiti neverovatan užitak. Naime, renovirano je više starih kamenih kuća u selima, tako da posetioci mogu tamo naći autentično prenoćište kao i tradicionalnu moldavsku hranu. Seosko stanovništvo je takođe uključeno u ovaj projekat, pa su i muzički festivali i festivali vina uključeni u planove.
Tradicionalna večera u Moldaviji obiluje šarenilom i sastoji se iz domaćih proizvoda kao što je kozji sir, paprika punjenih pirinčem i povrćem, pirea od paradajza, tradicionalno pecivo punjeno sirom, i naravno – vino je nezaobilazno. Skoro sve porodice u Moldaviji prave svoje vino i to se smatra najznačajnijim obeležjem tamošnjih ljudi.

Trijumfalna kapija u Kišinjevu
Trijumfalna kapija u Kišinjevu

Na ulicama glavnog grada Kišinjeva mešaju se škriputavi trolejbusi i ispolirani Porše i BMW automobili. Kišinjev je izrazito zelen grad i mnoge ulice su oivičene drvećem. U većini parkova dostupan je besplatan internet, kao i mesta za punjenje telefona, lap-topova i tableta. Lokalno stanovništvo svih generacija se u tim istim parkovima okupljaju ne bi li posmatrali igranje šaha velikim figurama. Atmosfera je pozitivna i lagana, podseća na šahiste našeg Kalemegdana.

Kroz ovu zemlju prođe svega 9000 turista godišnje, što je svrstava u grupu najmanje turistički posećenih zemalja. Skrenite pogled sa Zapada, Istok vam pruža srdačnu i iskrenu ruku dobrodošlice! Uživaćete.

Ostavite komentar

Your email address will not be published. Required fields are marked *