Zašto sam stavila silikone

Ako ste od onih kojima su predrasude zvezde vodilje, bolje odmah da prekinete sa čitanjem ovog teksta.

Ignorišite ga baš onako kako sam ja ignorisala komentare koji su manifestovali zavist, neznanje i predrasude nakon što su ljudi videli ili čuli da sam ugradila implatante u grudi.

Oduvek sam znala da ću uvećati grudi, samo je bilo pitanje momenta kada će doći na red realizacija ove ideje.

Budući da će vam biti manje inspirativno da čitate zbog čega sam to želela, a da je uglavnom razlog za donošenje ovakve odluke nezadovoljstvo izgledom, te veličinom grudi, mislim da je najbolje da sagledate faze kroz koje sam prošla za samo desetak  dana.

  1. Izbor klinike, hirurga, pregled, konsultacija sa doktorom i konačno izbor implantata
  2. Analiza krvne slike i pregled lekara opšte prakse
  3. Operacija
  4. Oporavak-faza prva
  5. Oporavak-faza druga
  1. Nakon donošenja same odluke, otišla sam u privatnu kliniku, za koju sam prethodno dobila preporuku. Zakazan pregled, doktor je uzeo mere grudi, detaljno ih pregledao i pitao kakve grudi radimo. Ni sekund se nisam dvoumila, odgovor je bio ,,šta Vi kažete”. Dakle, ne zanima me oblik, veličina, tehnika ni metod operacije, samo je bitno da iz operacione sale izađem zadovoljna. Doktor, vidno zadovoljan što mu je naleteo takav pacijent, konstatovao je da do sada nije imao takav nalog, već da svi uvek imaju svoje realne i nerealne želje, često nesprovodive ili zdravstveno rizične. Odmah je zapisao koje analize i preglede da uradim i zakazao sledeću konsultaciju.

Na sledećoj konsultaciji doktor gleda analizu krvne slike, zakazuje operaciju i saopštava mi da neću moći da vozim mesec dana, da treniram dva meseca i da ležim na stomaku dokle god se skroz ne oporavim.

Operaciju sam zakazala za vreme godišnjeg odmora kako ne bih morala da se razmišljam hoću li moći da podignem registrator u kancelariji ili ne.

  1. Lekar opšte prakse konstatuje da je sve u redu, krvna slika odlična, rezultati odštampani i spakovani u fasciklu.
  1. Na dan operacije nema jela, nema pića, u osam ujutru sam na klinici, popunjavam formular, razgovaram sa anesteziologom pa sa doktorom, doktor mi crta nešto po grudima i vrlo brzo se nalazim na operacionom stolu. Spavam. Budim se, nose me u sobu za oporavak, tresem se zbog dejstva anestezije. Imam osećaj da je na grudima stena, ne mogu da se pomerim. Nekako odgovaram na poruke koje su stizale.
  1. Uzimam papire i uveče me otpuštaju kući, jedva hodam, ceo gornji deo tela boli, ruke ne mogu da pomerim, kljukaju me lekovima protiv bolova. To veče sam jedva zaspala, sestra me je oblačila, intezitet bola neću zaboraviti nikad. To kad bolje razmislim nije bol, već osećaj težine na grudima. Sutradan je bilo još neprijatnije. I treći dan isto. Svake noći sam se budila po više puta ne bih li se uverila da spavam na leđima i da se nisam pomerila.
  1. Četvrtog dana telo je već počelo da se privikava. Nosila sam steznik i pridržavala se saveta doktora. Desetog dana sam počela da radim, a posle mesec dana i da vozim.

Prošlo je dva meseca od operacije. Komentari su bili različiti, utisci podeljeni ali ponovo bih sve ispočetka. Čovek je rođen da napreduje. Neko pod tim smatra učenje jezika, neko nova putovanja, neko napredak u karijeri, neko se pak oseća da je napredovao svaki put kada mu kažu da se prolepšao. Kako god bilo, uradite sve zbog čega ćete se osećati bolje, lepše i srećnije, a samim tim, sigurna sam, vaš organizam će vam biti zahvalan.

Ostavite komentar

Your email address will not be published.

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.