Vesna Dedić – Plačem dok pišem romane

Po obrazovanju dramaturg, po profesiji novinarka i spisateljica, po opredeljenju vredna, samostalna i srećna žena i majka tinejdžerke Lenke. Njena emisija ,,Balkanskom ulicom” godinama je među najgledanijim TV formatima, a radionica za medije ,,Officina”, koju uspešno vodi sa koleginicom Sanjom Marinković od jeseni će, osim u Beogradu, voditi i u Kopenhagenu.

Vesna Dedić nedavno je objavila novu knjigu ,,Ničija” za koju oni koji su pročitali kažu da će se čitati bez daha, ali sa osmehom i po kojom suzom.

Roman ,,Ničija“ inspirisan je istoimenom pesmom Ane Bekute. Da li se sećate trenutka kada ste prvi put čuli ovu pesmu? Šta je to osobeno u njoj, a što je ,,kliknulo” u Vama?

Sećam se… Bila je zora u jednom klubu i posmatrala sam stotine  prelepih mladih devojaka koje dižu ruke i pevaju ,,ja se noćas zovem ničija”. Posle mi je tu pesmu u emisiji pevala Ana Bekuta baš u vreme kada sam počela da pišem roman i prosto sam shvatila da ona govori upravo o onome o čemu govori i moj roman.

HI_MIC_3119-5733

Zašto bi trebalo da pročitamo ovaj roman?

Zato što verujem da će devojke i žene biti malo veštije da u svakodnevnom životu, zaljubljene, umeju i da uzimaju, a ne samo da daju i dokazuju svoju ljubav. Mi smo na ovim prostorima vaspitane da prinosimo, donosimo, služimo, dajemo, dokazujemo, brinemo… a zato se često osećamo iznevereno. Umesto da menjamo one koje volimo, trebalo bi da promenimo sebe i granice svojih očekivanja.

HI_MIC_3241-5744

Koliko ste puta plakali dok ste pisali ovu knjigu? Kroz koja stanja prolazite dok pišete novo delo?

Od prvog romana ,,Zauvek u srcu” znam da ako ja dok pišem neku scenu ne zaplačem, neće ni čitateljke. U prvim romanima tužan je bio samo kraj, ali već od romana ,,Pola duše”, pa dalje u ,,Zagrli me”, ,,Čuvaj me” i evo sad u ,,Ničija” plače se već od prvih strana. Romani, filmovi i tužne pesme služe da čovek iz sebe izbaci ono što ga tišti i zato je pisanje lekovito i za moju i za duše mojih čitateljki.

Šta sve žene mogu da nauče u periodu dok su ničije?

Kada si ničija možeš da zavoliš sebe, da živiš u harmoničnom braku sama sa sobom, da uživaš kada dođeš kući jer te niko ništa ne pita i niko ti ništa ne zamera. Kada si ničija važno je da nisi tužna i da znaš da ne smeš da padneš u iskušenje da budeš svačija, već da veruješ uživajući u svojoj samoći da te onaj uz kojeg ćeš moći biti i svoja i njegova ipak negde čeka.

Da li je bolje biti ničiji nego bilo čiji?

Pre svega je važno biti svoja. Kada si u vezi treba poštovati partnera u svakom smislu, ali to ne znači da zbog njega treba menjati način života, prijatelje, da mu smemo dozvoliti da manipuliše iz koristoljublja našom strašću i zaljubljenošću. Mnogo je koristoljubivih muškaraca koji će čim primete da mogu od žene napraviti majku, devojku potražiti izvan kuće.

HI_MIC_2916-5730

Pišući ovu knjigu otkrili ste da postoji bolest slomljenog srca. Recite nam nešto više o tome.

Kardiolog Srđan Raspopović mi je pričao da žene slomljene tugom dolaze na Klinički centar sa svim simptomima infarkta. Mnoge umesto ,,cardiopirina” uzimaju tablete za smirenje, a okolina ih ismeva zbog  patnje. Patnja i tuga zaista izazivaju velike srčane probleme.

Osim pisanja, preuzeli ste na sebe i čitav proces u vezi sa izdavanjem knjige. Zašto ste se odlučili na ovaj korak? Koliko je težak posao izdavača i da li imate nameru da, osim svojih, izdajete i knjige svojih kolega pisaca?

HI_MIC_3148-5727

Moj san je da objavljujem i romane drugih pisaca, ali situacija u našem izdavaštvu, gde skoro cela zarada odlazi na knjižarske rabate, štampu i obaveze prema državi, čini da se postepeno gase male izdavačke kuće i da je teško opstati. Kada dođu bolja vremena sigurno ću ostvariti svoj san, a možda na jesen i otvorim knjižaru u kojoj će se okupljati moje čitateljke.

Gde možemo da kupimo roman ,,Ničija”?

Knjiga se može naći na svim trafikama i knjižarama Srbje, Crne Gore i Republike Srpske. Trudim se, kao vlasnik izdavačke kuće, po cenu ukidanja honorara piscu Vesni Dedić, da roman ima najnižu moguću cenu od 500 dinara da bi, u ovim kriznim vremenima, svaka žena mogla da priušti sebi knjigu. Ja volim da budem čitana.

Šta biste poručili ženama koje su dugo ničije?

Da sveže, naspavane i nasmejane izađu i postanu opasna konkurencija onima koje su nečije, ali ako su sa podočnjacima, tužne i sive u licu trebalo bi da imaju zabranu izlaska iz kuće. Šalim se, ali ako želite da budete nečije ne treba da verujete ni u Boga ni u sudbinu već u svoj osmeh. Često gledam na javnim mestima beskrajno lepe, ali napete devojke i žene. Kao da se takmiče koja će biti zanosnija i onda su čekajući zoru i proglašenje rezultata napete, a članovi žirija do zore su toliko pijani ili drogirani da ih interesuje samo provod. Dakle, umesto da razmišljate da li je sve na svom mestu i koliko je neka druga lepša od vas – plenite osmehom, harizmom i šarmom.

foto: Mirko Tabašević

Komentari 1

  1. Rusec Marija
    Reply

    Odusevljena sam sa uvodom
    Nicija. Kad dodjem kuci a Srbiji odmah cu kupiti tu knjigi. Hvala naj iskrenije. Bolje Nicija nego svacija

    4 Februar, 2018

Ostavite komentar

Your email address will not be published.

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.