Izgubljena umetnost izvinjenja

Svi smo nekada bili povređeni. Isto tako smo i mi nekada nekoga povredili. Bilo to slučajno ili namerno, boli. Ponekad su u pitanju privremene razmirice koje mogu biti zalečene. Nekada, pak, ,,povreda“ ostavlja dugotrajne ožiljke, razdor i nepopravljivu štetu koja implicira isključivo kraj jednog odnosa.

Često smo bili svedoci bola i patnje sa kojom se suočavamo usled sopstvenih grešaka i grešaka naših dragih ljudi. U svim tim situacijama, ja sam bar dolazila do zaključka da je deo koji najviše boli nedostatak pokajanja, razumevanja i prihvatanja da je neko nekome uopšte naneo neku vrstu bola.

Zapitajte se: kada ste bili povređeni, šta vas je najviše bolelo? Sam čin ili nedostatak razumevanja i iskrenog izvinjenja od strane onoga ko vas je uvredio? Većina bi rekla da je ovo drugo.

Najpre bi trebalo da se suočimo sa sledećim: Povredićemo ljude i ljudi će povrediti nas. To je neizbežno. Ako već prihvatamo sve to, zašto onda mnogi od nas nemaju želju ili sposobnost da preuzmu odgovornost i izvine se?

Izvinjenje je forma umetnosti. Nije instinktivno. Moramo učiti od drugih, uglavnom od roditelja ili staratelja, dok rastemo i razvijamo se. Ako vaši roditelji nisu baš dobri u izvinjavanju, ili nikada nikome nisu uputili pravo izvinjenje, moguće je da ćete se i vi sa time boriti. Sa druge strane, živimo su svetu moći. Naše društvo vrednuje uticaj, perfekcionizam i nemilosrdno poboljšanje sebe samog. Ljudi su skloni povezivanju izvinjenja sa emocionalnom ranjivosti, a emocionalnu ranjivost sa slabosti. To ne može biti dalje od istine.

Svako od nas ima svoje mane i svi mi pravimo greške. Ovo ne znači da smo slabi, već znači da smo ljudi. Sposobnost da pružimo iskreno izvinjenje je toliko važno za sreću, zadovoljstvo i trajnost naših veza.

Efektivna izvinjenja povećavaju empatiju kod onoga kome je ono upućeno i pruža mu mogućnost da oprosti osobi koja je pogrešila. Empatija je srž oproštaja. Izvinjenje upućeno od srca ima moć da izleči, a čak i promeni živote. Fundamentalan je faktor kod građenja trajnih, značajnih veza. Evo šta bi trebalo da imate na umu kada se nekome izvinjavate:

  • Budite iskreni, ne izvinjavajte se na silu ili samo zato što mislite da treba. Jedino pravo vreme za izvinjenje je kada osetite da vam je istinski žao.
  • Priznajte grešku. Preuzmite odgovornost za svoje postupke i recite naglas svoje greške. Da, biće strašno i biće neprijatno. Ali je vredno.
  • Objasnite zašto ste uradili to što ste uradili i zašto je to bilo pogrešno. Ovo nisu izgovori, ovo je objašnjenje zašto ste postupili baš na taj način. Recite da razumete da to nije bio baš najbolji izbor i kako je taj izbor uticao na vas i na drugu osobu.
  • Iskupite se. Recite šta ćete uradili drugačije sledećeg puta, kako biste izbegli ponavljanje iste greške. Neka bude brižljivo, a jednostavno.
  • Ne primoravajte na oproštaj. Sada kada ste odradili svoj deo, potrebno je da se povučete i čekate. Osoba kojoj ste uputili izvinjenje mora imati vremena i prostora da sredi svoje misli i odluči šta je najbolje za nju.

I najvažnije je da uvek imate na umu da vas izvinjenje ne slabi, već jača!

Ostavite komentar

Your email address will not be published.

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.