Ružica Petronijević – Zašto sam dala otkaz!?

Posao je moja omiljena tema za razgovor. Uvek me mnogo više zanima da slušam nekog kako priča o svojoj proizvodnji, projektima, prodaji ili čemu god, nego da slušam o ljubavnim problemima ili o tome koliko je puta beba jela tokom noći. Imam stpljenja i za to, ali posao je my cup of tea.

Imala sam sreće da radim sa odličnim, kreativnim, talentovanim ljudima i da zaista stvaramo istoriju kada je o televizijskom novinarstvu reč. Exkluziv je emisija o kojoj se pričalo gde se god okrenem. Dešavalo mi se sednem u kafić na piće i da za drugim stolom gledaju i komentarišu moj ili prilog mojih kolega iz emisije koja se emitovala toga dana. Tačno šest godina sam bila deo najuticajnijeg TV formata o poznatima i kada sada pogledam sa strane, uprkos brojnim teškim trenucima, ostale su mu samo lepe uspomene, poznanstva, prijateljstva i intervjui za ceo život.

Međutim i tada i kasnije uvek sam tražila JOŠ! I još i još. Godinama me je motivisalo to što mogu svašta da naučim i da se razvijam, a onda je došao trenutak kad sam osetila da je to to. Tako je i nastao ovaj portal. Zato što hoću još! Obožavam da „odem u nepoznato“ i da radim nešto novo i da u tome budem sve bolja i bolja.

Volim da kažem da je moj mozak „okrenut ka biznisu“ i da je to ono što me pokreće. Posle odluke da odem iz Exkluziva, dobila sam ponudu da odem na posao koji bi stvarno bio idealan za sve one koji traže sigurnost. Plata preko računa, penziono, socialno, topli obrok… Znate ono što bi babe, a i mnogi mladi rekli: „Da mirno dočekaš i trudnoću i starost!“ Super za mnoge, za mene ne! Odlučila sam se da dam otkaz i krenem u nove, freelance pobede!

Evo zašto:

Zato što je moja osnovna vrednost, bez koje ne mogu – sloboda. Volim da sama odlučujem kako ću i šta, kada i koliko da radim. Da mi nad glavom ne stoje razni šefovi i oni koji to misle da jesu i pričaju o stvarima koje misle da znaju.

Zato što volim život i neću da čekam petak zbog vikenda i da mrzim ponedeljak zbog još jedne radne nedelje.

Zato što nisam osoba koja želi da mi život prođe tako što će cele godine da se raduje letnjem i zimskom odmoru, a da ostatak godine provede čekirajući se kad dolazi na posao i kad ide kući. Neću da mi svrha dana bude šta ću da jedem na poslu i da odbrojavam da mi istekne radno vreme, da što pre odjurim u svoja kola i onda, pod tenzijom, da vozim, jer je svakoga dana u to vreme špic.

Zato što mrzim službene telefone i da odvajam posao od privatnog, jer imam jedan, a ne dva života.

Zato što hoću da radim i da ostvarujem svoje snove, a ne tuđe!

Zato što mi nije lepo kada je na poslu dosadno i nema mnogo obaveza, jer plata “ide pa ide!”

Zato što mrzim korporativne proslave, izveštaje, radne liste, tim bildinge i ostale „mora se“ stvari. Ja ne moram!

Zato što OBOŽAVAM da zarađujem novac i jesam materijalan tip i uživam u tome, ali nema tih para koje mogu meni da plate osećaj da sam ja gospodar svog vremena 24/7. Da mogu da ustajem u 6 i radim predano do iza ponoći, a da imam poleta i da hoću JOŠ! Jer nisam umorna. Jer ne radim za platu, već za sebe!

Zato što nema tih para koje mogu da mi plate da slušam glupe fore šefova i da se smejem jer “od nečega mora da se živi.”

Zato što mogu da biram kada ću i sa kim da radim i zato biram da budem okružena ljudima koji su bolji od mene i od kojih mogu da učim.

Zato što je ispijanje kafe u kafiću sa Aleksandrom Bezmarević 200 puta konstruktivnije i isplativije od svih radnih sati u nekoj klimatizovanoj kutiji.

Zato što je odlazak na edukaciju i čitanje knjiga mnogo delotvornije za moj posao od dnevnice koju ću dobiti toga dana.

Zato što je iz kreveta udobnije raditi!

Zato što neću, na poslu koji mrzim, da izdržim „još dva, tri meseca“ jer to znači „još dve, tri plate“, jer nema para koje ne mogu da se potroše, ali potrošeno vreme ne može niko da mi vrati!

Na portalu Bizlife pročitala sam tekst sa naslovom: 10 znakova da će vaš zaposleni dati otkaz. Znate već, ja sam bila 10/10!

Sve što mogu da vam kažem je da nikad, ali nikad, ni po cenu života, ne odustajete od svojih snova. Od onoga što vas nosi, od čega vam srce jače lupa! Nikada! Ne dozvolite da vas gori od vas ubede da vi za nešto niste. Možda nisu oni za to, ali vi jeste. Vi OSEĆATE, a on nikad ne vara!!! Ako to ugušite u sebi, izvršili ste samoubistvo iako još uvek dišete. Potpisali ste sami sebi smrtnu kaznu, mnogo pre nego što umrete.

Samo bolji od vas će vas podržati i govoriti vam da vi to možete. Samo bolji od vas daće vam konkretne savete kako da unapredite svoj posao. Samo bolji od vas će vam preporučiti literaturu za usavršavanje. Samo bolji će reći: „Ako bilo šta treba, tu sam!“ Samo onaj ko vam želi dobro će vam reći: „Ko, ako ne ti!?“

Ako mislite da vas roditelji ne podržavaju, ne brinite. Oni su samo uplašeni jer vas vole. Razumite to. Ne morate da opravdate, ali razumite. Ni Dina Merlina nije podržala majka na početku. U biografskom dokumentarnom filmu pričao je o tome i rekao: „Ja nisam imao podršku moje porodice, od moje majke na ovom putu. Ona nikad nije bila happy sa mojim izborom. Uvek je mislila da bi trebalo da budem inženjer ili neki onako fini građanin sa kravatom i sa radnim vremenom od 7 do 3, sa stalnim poslom. Ali, mati je mati…“

I još nešto: ako mislite da će ta plata, ma koliko velika bila, da vas spasi bede i da vi sa svim svojim znanjem, veštinama, obrazovanjem, sposobnostima i kontaktima NISTE sposobni da zaradite barem isto toliko, a da radite za sebe – OVAJ TEKST NIJE ZA VAS!

Komentari 9

  1. Masterpiece89
    Reply

    Hvala na ovom tekstu,ovako nesto je trebalo da bude napisano i verujem da ce doci do svih onih do kojih treba! Hvala na ovim recima ali I na svim onim koje si mi rekla kada si znala da su mi bile potrebne!

    27 Jun, 2017
  2. IV
    Reply

    Bravo!! Drago mi je da oni koji misle ovako kao ti, svoj stav/razmišljanje,… iznose na ovaj način. Kada bi svi radili ono što želimo i trudili se da sami uspijemo bez zatvaranja i ostajanja u tzv. komfort zoni (koja ustvari uopće nije komfort), bilo bi nam bolje. Sve pohvale i samo naprijed! 😉

    27 Jun, 2017
  3. Zelja
    Reply

    Ružo GOSPOĐO ❤❤❤

    27 Jun, 2017
  4. Štikla Kafa Kravata
    Reply

    Od srca i iz dubine duše sve se u meni slaže sa gore napisanim. Tako živim(o), sada već godinama i stvarno nema tih korporacijskih para koje mogu da zamene slobodu! Osim ako je korporacija na moje ime 😂 Lep pozdrav i uživaj kreirajući svoje poslovne prilike onako kako ti želiš, a ne kako drugi nameću 💗💗💗

    27 Jun, 2017
    • MyCupOfTea
      Reply

      Hvala mnogo! Pratim vas i volim! 🙂

      26 Avgust, 2017
  5. Daca
    Reply

    Super tekst samo se treba odvaziti biti hrabar i jednog dana ostvariti svoje ciljeve.

    28 Jun, 2017
  6. Goran
    Reply

    Meni u tekstu nedostaje samo deo koji bi objasnio cime se vi sada bavite i koji je to posao od kojeg sada toliko bolje zivite?

    29 Jun, 2017
    • Tanja
      Reply

      I mene isto zanima cime se sada bavite?

      29 Jun, 2017
  7. Ana
    Reply

    Kao da sam ga i sama pisala 🙂 Hvala. Lepo je sresti istomisljenike. Puno uspeha!

    16 Jul, 2017

Ostavite komentar

Your email address will not be published.

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.