Popodnevna dremka je dobra za nas!

Vreme za dremku je definitivno nešto što bi trebalo da uvedemo ponovo. Prema istraživanjima, više od 85% sisara su ,,višefazni“ spavači – to znači da spavaju u intervalima tokom dana. Čovek je jedini sisar koji funkcioniše sa ,,jednofaznim“ snom, što znači da mi svoju dozu sna dobijamo isključivo noću.

Ispostavlja se da je slavna tradicija ,,dremanja“ bila poprilično važan deo istorije. Stari rimljani su je potpuno podržavali, time što su u podne obavezno išli da se odmore. I mi smo, čini se sad već nekada davno, imali vreme odmora od 14 do 17 časova, kada je trebalo izbegavati kućne posete i telefonske pozive, jer se pretpostavlja da se ukućani odmaraju.

Sada se to već malo izmenilo, s obzirom na to da smo dostupni svima u svako doba zahvaljujući pametnim telefonima, a sve više nas se žali kako je hronično neispavano, usled dinamike našeg svakodnevnog života. Da li bi kratka popodnevna dremka mogla biti tajna bolje koncentracije? Čak je i Ajnštajn svojevremeno usavršio ,,veštinu“ dremanja! Evo na koje načine nam malo spavanja popodne pomaže:

  • Poboljšava pamćenje i učenje

Nakon 40 minuta spavanja, vaša sećanja prebacuju se iz neokorteksa i hipokampus, gde se čuvaju dugo vremena. Dremka od 30 – 60 minuta takođe poboljšava veštine donošenja odluka, a i ,,osvežava“ vaš mozak, koji će biti spreman da radi na novim dnevnim zadacima.

  • Povećava kreativnost i budnost

40 minuta dremke može vam povećati budnost i opreznost i do 100%, a do 20 minuta je dovoljno da ,,probudite“ mozak bolje nego kafom ili vežbanjem. Ajnštajn je upražnjavao sledeći ,,trik“: budio se onda kada telo dođe u prvu fazu spavanja – u onaj predivan stadijum između jave i sna! Ovo mentalno stanje poboljšava kreativno razmišljanje i brže rešavanje problema. Salvador Dali je oponašao Ajnštajnovu rutinu i tvrdio je da je krucijalna za proces stvaralaštva.

  • Uopšteno poboljšava naše zdravlje

San je osnovni preduslov dobrog zdravlja. On utiče na sve, od nivoa hormona i raspoloženja do mogućnosti tela da se izleči. Popodnevno spavanje i dalje je tabu u kulturi radnog mesta, ali mnoge velike kompanije su svesne koliko je ono korisno. Na primer, Gugl je uveo u svojim prostorijama ,,ljuske“ za spavanje (sleeping pods), kako bi se zaposleni, usled dugih radnih sati, okrepili i osvežili. S obzirom na to da su se mnoga savremena društva priklonila Guglu vezano za mnogo štošta… popodnevna dremka bi trebalo da je postala trend do sada! 🙂

Ostavite komentar

Your email address will not be published.

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.