Gej blog – Ovo vam želim u Novoj godini

Da li ste verovali, ili još uvek verujete u ljude? Ja verujem. Verujem pre svega u ono što osećam dok pričam sa njima i to je zapravo ona prava religija koju bi svi trebalo da negujemo i poštujemo.

Želim da vam se na spisku za sledeću godinu između ostalog nađe i odluka da sebe okružite ljudima koji vas hrane pozitivnom energijom. Shvatio sam i da baš takvi ljudi za sobom vuku najteži teret.

Nikada neću zaboraviti to veče kada mi se javio drug sa željom da se nakon nekoliko godina vidimo ponovo, ispričamo, podelimo sve one lepe ali i ružne stvari.

Bez razmišljanja sam pristao na piće i partiju dobre priče.

Znam ga kao nasmejanog, harizmatičnog i kao nekoga ko mi je odlično parirao kada je u pitanju zbijanje šala na sopstveni račun.

Uzajamna razmena energije je nešto što me je pokrenulo te manje – više monotone septembarske večeri. Iako intuitivan, nisam ni mogao da naslutim da će se jedan zabavan, rasterećujuć razgovor u samo jednoj sekundi promeniti – i to zahvaljujuci meni.

  • Zaljubio sam se baš jako. Rekao mi je, ali čudnim tonom, kao da ga to ne raduje onoliko koliko bi trebalo.
  • Zaljubio sam se ali nisam pazio. Nisam ga poznavao, ali sam mu verovao. Izgovorio je i napravio je pauzu. Oči su mu se napunile suzama i osetio sam da je nešto ozbiljnije od slomljenog srca u pitanju. 
  • On je bio jedini sa kojim sam imao seks bez kondoma.

Nakon te rečenice znao sam šta sledi, ali sam ga uhvatio za ruku želeći da mu stavim do znanja da sam i dalje tu, jer sam osećao da mu je u tom trenutku to bilo najpotrebnije.

  • Pre godinu dana sam saznao da sam HIV pozitivan. To je bio razlog zašto sam se distancirao od društva, izlazaka, zašto me nije bilo na društvenim mrezama, i zašto sam bukvalno izbrisao svaki svoj trag.

Iako nije imao razloga da se pravda, sama činjenica da je poželeo da izađe, da priča, da se smeje, bila mi je dovoljna da shvatim da je ispred mene jaka osoba.

Pet minuta nakon sto mi je to saopštio, naš razgovor se nastavio potpuno uobičajeno. Do kasno u noć smo se smejali.

Kada smo se rastali, želeo sam da pešačim do stana, tačnije da obavim ozbiljan razgovor sa samim sobom.

pexels-photo-136152

Bio je to jedan od ,,onih” razgovora tokom kojih upoznajete sebe i shvatate da je život previše kratak da biste kroz njega išli noseći u sebi negativnu energiju. Ona odbija ljude i dovodi vas do mogućnosti da ostanete sami, a ni sami sebi ne biste bili dobri kao pesimista.

Nakon tog razgovora i te neprospavane noći na život sam počeo da gledam drugačije. Kada neko ko se u sebi bori sa nimalo naivnim zdravstvenim problemom veruje da će mu život ipak donetiiI lepe stvari, zašto bih ja sebi dozvolio da mi dan upropaste besmislene sitnice? Kada se neko ko se tako opekao u životu trudi da ti izmami osmeh, zašto ne bih ja dao sve od sebe da se neko smeje kraj mene?

Nisam ga osuđivao zbog toga što nije pazio na sebe, nisam ga pitao da li se kaje, samo sam mu se divio, i naučio na njegovom primeru da je parola ,,idemo dalje…” jača od bilo kog leka.

Želim vam da u Novoj godini upoznate sebe. Da u 2017. uđete bez predrasuda, bez potrebe da osuđujete, bez potrebe da omalovažavate. Želim da se naoružate energijom koja će moći da izmami osmeh svakome, koja će moći da pokrene i motiviše ljude.

Dozvolite sebi da budete srećni i zadovoljni onime što imate…  ne zaboravite da ste vi ono što zapravo osećate, stoga naoružajte sebe za predstojeću godinu samo optimizmom.

P. S. Idemo dalje.

Komentari 1

  1. verni_čitalac
    Reply

    Bravo, divna priča koja me je u isto vreme potresla, ali i iskreno nasmejala. Ovde si izneo savet koji svi znamo, ali moramo da ga se što više prisećamo! Hvala ti na tome, samo nastavi tako i u narednoj godini! <3

    31 Decembar, 2016

Ostavite komentar

Your email address will not be published.

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.