Četiri razloga da se odreknete perfekcionizma

Da li ste perfekcionista? Ako jeste, verovatno ste savesni kada je u pitanju poštovanje pravila i radite ono što je ispravno i prikladno. Sigurno se ponosite time što ste uredni, pouzdani i orijentisani na detalje.

Sa druge strane, može se desiti da se plašite grešaka i da onda to pokušavate da nadoknadite tako što kontrolišete i vrlo ste strogi kada su u pitanju vaša očekivanja od drugih (a i od vas samih). U slučaju da napravite grešku u prezentaciji, to će vam nedeljama biti na pameti, iako vam je nadređeni rekao da ste u suštini bili odlični i uputio vam konstruktivne kritike i ostavio prostor za dalja poboljšanja. Jednostavno se ne možete osloboditi osećaja da niste bili dovoljno dobri.

Ako se prepoznajete u ovome onda da – vi verovatno jeste perfekcionista. Ovo se ne sme mešati sa željom da date sve od sebe ili sa težnjom ka savršenstvu, jer obe ove stavke nam mogu pomoći da dostignemo svoj najviši mogući potencijal. Perfekcionizam se u suštini povezuje sa strahom. Povećava nam napetost i brigu i – ironično – sputava nas da budemo najbolja verzija sebe. Postoji razlika između onih koji koriste svoje nesavršenosti da bi postali bolji, i onih koji ih koriste kako bi potvrdili svoje duboko ukorenjene nesigurnosti.

Evo zašto se perfekcionizma treba rešiti:

  • Stičemo osećaj slobode

Da je sloboda superheroj, perfekcionizam bi bio njen glavni neprijatelj. Naše perfekcionističke tendencije drže nas kao taoce i mogu biti toliko nemilosrdne da učine da se sećamo svake greške koju smo ikada napravili. To je totalno kontraproduktivno i sprečava nas da se fokusiramo na sopstveni uspeh. Jasno je da niko ne voli da greši, ali moramo da naučimo da prihvatimo svoje greške i da spoznamo da to ne umanjuje našu vrednost. Kada to uradimo, imamo slobodu – slobodu da uradimo stvari kako treba, slobodu da ,,zabrljamo“ i slobodu da naučimo iz toga.

  • Podstiče naš unutrašnji razvoj

Kada se previše opteretite savršenstvom, postoje samo uspeh i neuspeh – ništa između. Dakle, nema mesta za učenje i razvoj jer se bojimo da će to dovesti do neuspeha. Posledično, funkcionišemo isključivo u granicama naše zone komfora i ne razvijamo nove veštine. Sa druge strane, kada nas ne pokreće strah od neuspeha, ne ograničavamo sebe samo na stvari koje provereno znamo da uradimo, već ćemo radije rizikovati kako bismo nešto novo saznali i razvili sebe same.

  • Učimo da cenimo sam proces

Ruku na srce, mnogi od nas bi više voleli da ne moraju da prolaze kroz borbe i izazove koje život nosi sa sobom. Štaviše, razvijamo vrlo često štit od istih tih negativnih iskustava. Mislimo da ćemo time izbeći da naša osećanja budu povređena. Problem je u tome da ako želimo da budemo najbolji što možemo, moramo iskusiti neku vrstu borbe jer nas upravo to čini autentičnima. Naša sposobnost da prevaziđemo neizbežne izazove pomaže nam da oblikujemo sebe same i da emotivno budemo jači.

  • Možemo da zablistamo

I da jesmo savršeni, šta bi to zapravo značilo? Da li onda nikada ne bismo napravili nijednu grešku? Nismo baš sigurne kako to izgleda, a pravo da vam kažemo, malo nas to i plaši. Kada taložimo perfekcionističke tendencije, taj stres nas čini opreznima, što može biti ohrabrujuće ako uspemo u tome da izbegnemo sve greške. Međutim, u isto vreme potiskujemo jedinstvene aspekte sebe samih – one kvalitete koji nas izdvajaju od ostalih.

Ostavite komentar

Your email address will not be published.

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.