Oduvek su me zanimale mnoge stvari. Sećam se da sam sa samo nekoliko godina pitala tatu da li mogu da budem i pravnik i doktor. Godine su prolazile, a moja želja bila je da postanem novinar i psiholog. Ljubav prema pisanoj reči je prevagnula. Roditelji kao roditelji – i moji su imali druge planove za mene. Otac mi je rekao: „Upiši koji god hoćeš fakultet i pomoći ću ti, ali ako upišeš novinarstvo, ja jednostavno nemam načina da ti olakšam da nađeš posao!“ Odgovorila sam da je podrška jedino što mi je potrebno, ali Zlatko nije odustajao. „U medijima ljudi uglavnom dobijaju posao preko veze. U Beogradu se ljudi poznaju kao mi u Rači, nije lako da ti dođeš i uspeš“. Uzvratila sam: „Mora da postoji jedno jedino mesto za nekog ko nema preporuku. To mesto je moje!“ Sutradan sam otišla na prijemni i upisala novinarstvo.

Ideja o portalu rodila se još pre tri godine. Sedela sam na predavanjima na masteru i zamišljala svoj online magazin do detalja. Teme, dizajn, fotografije, ispisane reči. Vreme je prolazilo, moja mašta je radila punom parom, svoje želje i snove govorila sam na glas, ali konkretne radnje nije bilo. Falilo mi je zrno hrabrosti da uključim Word i počnem da radim. Izgovori su bili razni: „Nemam dovoljno vremena, previše je posla, neka sutra ću…“ U jednom trenutku sam tu ideju ostavila po strani i položila prijemni za psihologiju. U poslednjem trenutku sam odlučila da odustanem i svoju ljubav prema toj nauci na neki način kompenzujem tako što ću da završim Lifecoach akademiju. Ništa nije slučajno. Ta predavanja pomerila su me potpuno iz koloseka ili, kako bi to životni treneri rekli, iz zone komfora. Shvatila sam šta me zaista čini srećnom i šta je to zbog čega vredi ujutru ustati i raditi punim srcem, čak i besplatno. Zavolela sam svoj posao novinara u redakciji Exkluziv još više (ako je to uopšte moguće) i počela danonoćno da radim na ovom divnom portalu (možda ne bi trebalo da ja ovo napišem, ali zaista to mislim!).

Moja misija je da ženama damo dozu samopouzdanja i pozitivne energije. Da posle čitanja kažu: „Kad može ona, mogu i ja!“ Da se razbude i već danas počnu da ostvaruju svoje najveće snove. Želja mi je bila da dame (i gospoda) pročitaju savete koji su primenjivi i koji zaista rade. Rečenice koje nisu tu samo da ih ljudi čitaju, već i da ih osećaju.

Moja desna ruka i mnogo više od toga je jedna predivna mlada devojka, Vukica Popović. Devojka kojoj sam se celog života divila i koja me svakog dana iznova oduševi svojim znanjem, inteligencijom, nenametljivošću i otmenošću. Sećam se dana kada su je doveli iz porodilišta. Živele smo na istom spratu, a ja sam oduševljeno vikala: „Stigla je moja lutka!“ Nisam ni slutila da će ona do dana današnjeg ostati to!

Zajedno radimo na Mycupoftea.rs i uživamo isto koliko i vi. Znamo da uživate čitajući jer svakoga dana dobijamo mnogo predivnih poruka podrške od vas. Beskrajno smo zahvalne i srećne.

Ne bih da zvuči kao kliše, ali sve što sam ikada želela, ostvarilo mi se. Uvek sam sanjala velike snove i nikada se nisam zadovoljavala malim stvarima, iako svim srcem uživam u sitnicama koje čine život.  Zato vas pozivam da se odvažite, jer ako sam mogla ja, možete i vi!!!

Uživajte u svemu što imate, budite hrabri da sanjate i još hrabriji da radite na svojim velikim željama. Živite tako da, kada jednog dana bude došlo vreme da svedete račune, pogledate unazad i kažete sebi: „Ja ništa ne bih menjao. Živeo sam život vredan življenja!!!“

Mi radimo na ostvarenju novih ciljeva, ali vam još uvek nećemo reći koji su. Reći ćemo vam samo da ste vi tu da nam pomognete da ih ostvarimo.

Iskreno,

Ružica Petronijević

19.01.2015.