Neobična verovanja o levorukim ljudima

Biti levoruk je u nekim zemljama još uvek mana. Postoje priče da je ova osobina bila uzrok za razvod u Japanu sredinom 20. veka, a svi znamo kako su kod nas nekada školarcima prebacivali olovku u desnu ruku i terali ih da pišu njome. Međutim, nije sve baš tako crno – u nekim kulturama je to značilo i sreću!

U čast svim levorukim ljudima i njihovom stigmatizovanju kroz istoriju, predstavljamo nekadašnja, pomalo čudna verovanja i predrasude o njima.

Kriminalci su bili uglavnom levoruki

Ovo je veoma suludo verovanje se pojavilo početkom 20. veka, a proširio ga je italijanski kriminolog Ćezare Lombrozo. Objavio je rad u kojem je navodno otkrio da je pisanje levom rukom znak moralnog sunovrata i da su ,,više kriminalci levoruki nego pošteni ljudi“. Lombrozova čitava filozofija zasnovala se na tome da biologija može kreirati određene moralne osobine – način razmišljanja koji je decenijama bio popularan.

Mi znamo da postoje određene kognitivne podele između levorukih i desnorukih. Na primer, da levoruki imaju bolju orijentaciju u prostoru i bolje pamte kada je rad u pitanju. Međutim, kriminalitet nije jedna od njih.

Biti levoruk je osobina ,,nižih rasa“ i žena

U 19. veku verovalo se da je dominacija desne hemisfere (za koju se verovalo da je uzrok pisanja levom rukom) karakteristična za ,,inferiornije“ ljude, kao na primer žene, decu i muškarce ,,koji nisu beli“. Bila je primećena ta ,,levoruka crta“ u svemu – od plesa do hodanja i skakanja – kod svih tih ,,nižih“ grupa ljudi (gde je, naravno, bila i niža klasa) i generalno se smatralo da su ,,kriminalci i žene levoruki“.

Neočekivani obrt? Ispostavilo se da je nauka skorije zaključila da je pisanje levom rukom zapravo češća pojava kod muškaraca nego kod žena.

Nejednak brak je ,,levoruki“ brak

Ovo potiče od užasne prakse kraljevskih klasa, koja je trajala nekoliko vekova. Naime, osoba koja je ,,na visokoj nozi“ mogla se venčati za nekoga ko je ,,nižeg ranga“ (uglavnom dama), a da njoj, kao ni deci ne da titulu, zemlju, novac… dakle, ništa.

Kako bi ste još više oslikala sramota svih koji su uključeni u to, zvao se ,,levoruki brak“, jer je mladoženja mladi davao levu ruku, a ne desnu, kako bi potvrdio da neće dobiti ništa osim prstena.

Levoruki kraće žive

Ovaj mit datira iz skorašnjeg doba, nažalost. 1988. godine se, na osnovu pojedinih istraživanja, postavilo ozbiljno pitanje u krugovima američkih naučnika: da li su levoruki osuđeni na kraći životni vek samo zato što su… levoruki? Pa, i ne baš. 2013. utvrđeno je  da ne postoji apsolutno nikakva korelacija između pisanja levom rukom i prevremene smrti.

Tako da, levoruki čitatelji naši, možete biti mirni! 🙂

Podeli ovaj post:

Ostavite komentar

Your email address will not be published. Required fields are marked *

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.