Nataša Bekvalac – najveći problem u Srbiji

Već danima ne mogu da porazgovaram sa nekim duže od nekoliko minuta, a da se ne pokrene priča o Nataši Bekvalac. Doktori, konobari, producenti, nezaposleni, žene, muškarci, stariji, mlađi. Svima je tema Nataša Bekvalac. Da li se udala, zašto i za koga? Ima li taj neko para, koliko ona zarađuje, zašto se razvela, koliko ima godina, zašto je tako jebeno lepa, šta sad opet traži đavola, a taman se smirila…

Hiljadu nedoumica ljudi imaju u vezi sa njom. Prosto se svi bave Natašom Bekvalac, kao da im život zavisi od nje. Kao da će im to platiti račune na kraju meseca. Neverovatno. A ja… što je više pljuju, sve je više volim i sve je više podržavam.

Trebalo bi da ima više Nataši Bekvalac. Trebalo bi da smo svi Nataša Bekvalac. Znate zašto? Ne zato što je sad sa ovim ili onim, niti zato što je prelepa, niti zato što je poznata, niti zato što ima para. Ne. Trebalo bi svi, ali svi da se ugledamo na nju zato što ima muda! Ima muda da u ovoj Srbiji u kojoj je sve i dalje tabu i u kojoj ljudi neprestano razmišljaju šta će ko da kaže, ona živi onako kako ona hoće!!! To mi se sviđa kod nje. Živi po sopstvenim pravilima. Ne životari, nego živi!

Prevazišla je palanački način života, ne razmišlja o komentarima, osudama, vređanju – ona samo živi. Onako kako je sama izabrala i kako hoće. I srećna je onako kako većina vas nikada neće biti. Nećete, jer se plašite tuđeg mišljenja, jer ste se udale zato što to tako treba, jer idete na posao koji ne volite jer od nečega mora da se živi, jer ležete pored nekog ko vas vara, jer nemate hrabrosti da se uhvatite u koštac sa promenama koje donosi razvod, jer ne idete ni na večeru, ni kod frizera, jer vas je pojela svakodnevica. Prepustili ste se, jer je tako lakše.

Svako ko je ikada nešto radikalno promenio u svom životu zna koliko je to teško i koliko je hrabrosti potrebno za to. Zna koliko je plakao i tresao se pred promenama i neizvesnosti koje ga čekaju. Svako ko živi van okvira zna koliko mu je strašno bilo da ih njih izađe, kada je shvatio da ne pripada tu gde ga je postavilo društvo. Svako ko živi po svojim pravilima zna da treba da podrži tuđe izbore, bez obzira da li su to i njegovi izbori.

Zato ja kada vidim Natašu Bekvalac vidim samo ženu koja svakoga dana radi na tome da bude srećna. Ako to uključuje da se još deset puta zaljubi – i treba. Ok. Ja podržavam suštinu, a to je sklad sa sobom i svojim izborima, a šta je nečiji izbor to me ne zanima. To je njena sloboda. Neka radi šta god hoće, samo neka je srećna. Ne delim sve njene izbore, ali je razumem. Razumem je kao žena ženu, kao čovek čoveka. Ne živim kao ona, ali je razumem.

Da li ste se zapitali zašto je ljudi toliko osuđuju? Šta to ima toliko iritantno u njoj što mnogima jednostavno ne da da se iskuliraju i ignorišu? Šta je to što ih toliko svrbi u vezi sa njom, da će pući ako je ne izvređaju? Zašto je ona nacionalna tema?

Zato što je toliko nestvarno lepa, ali ne zbog tretmana i dobre genetike. Nego zbog unutrašnjeg mira, zbog sklada sa sobom, zbog meditacije i rada na sebi, ma kako to nekima smetalo da čuju. I ako sada pomislite da sam njen fan – da, jesam. Veliki, najveći fan. Jer je carica. Jer ne haje za svet, već živi. I dok je pljuju, ona se osmehne i živi. I dok je nazivaju najgorim mogućim imenima, ona padne, pa opet ustane i živi. I dok je nacionalni neprijatelj broj jedan, ona se na aerodromu prezaljubljena osmehne novinarima i živi. Ne krije se. Jer zašto bi se krila? Od koga? Od čega? Od svojih izbora? Pa ne mora, jer ih je sama, bez ičijih uticaja, donela. Ona živi. Samo živi, a to je često najteže.

I kad ponestane argumenata, hejteri se osvrnu na dete. Eto, kako ona to objasni detetu da sad ima novog dečka. A mene zanima kako nesrećne mame objasne deci da su sa tatom koji ih vara samo zato što neće da se razvedu iz inata komšinici? Kako mame objasne deci da to što mrze svekrvu, sestru, brata, muža, bilo koga je u redu? Kako mame objasne deci da je osuđivanje tuđe mame sasvim normalna stvar?

Deci ne treba objašnjavati sreću. Ona osećaju, rastu i razvijaju se pažnjom, ljubavlju i srećom, a za odrastanje deteta nema ništa važnije nego saznanje da su njegovi roditelji srećni ljudi. A Nataša to jeste!

Ružica Petronijević

Ostavite komentar

Your email address will not be published.

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.