Duško Radović bio je srpski književnik, pisac, pesnik, aforističar, urednik i novinar. Rođen je 29. novembra 1922. u Nišu, a umro 1984. u Beogradu.

Još u ranoj mladosti ispoljavao je osobine koje je nasledio od svojih roditelja. Od oca svestranost i prosvećenost, a od majke toplinu i marljivost. Iz Niša u Beograd je došao na studije filozofije, a po završetku Drugog svetskog rata postaje pisac književnih radova koji su obuhvatali različite žanrove: skečeve, aforizme, najave, pesme i priče.

Narodu je najpoznatiji kao voditelj emisije ,,Beograde, dobro jutro“ u kojoj je sedam godina slušaoce zabavljao aforizmima, koji su kasnije objavljeni u tri knjige i prodati u 300.000 primeraka. Napisao je i veliki broj knjiga, od kojih su neke prevedene na engleski, ruski, nemački i druge svetske jezike.

Duško Radović je bio mišljenja da poezija treba da raduje, a ne da zbunjuje čitaoca. Jedna od njegovih najvećih inspiracija bila su deca, prema kojoj se odnosio sa velikim poštovanjem. Za njih je pisao zdrave i razumljive poruke koje rasplamsavaju njihovu bezgraničnu maštu.

U čast njegovog rođendana i zato što je nas, naše roditelje, bake i deke zabavljao, informisao i podsticao da ostanu otvorenog uma, mi mu se ovim putem duboko klanjamo, zahvaljujemo i delimo sa vama neke od njegovih najčuvenijih izreka.

Imati prijatelje, to znači pristati na to da ima lepših, pametnijih i boljih od vas. Ko to ne može da prihvati, nema prijatelja.

Ko ume da se raduje – ima čemu da se raduje.

Poštovana deco, budite iskreni i strogi prema svima koje volite i do kojih vam je stalo, a lepo vaspitani za sve prema kojima ste ravnodušni.

Neko iz detinjstva ponese samo uspomene, a neko sačuva u očima, ušima, u srcu još malo one radoznalosti i nemira pa ume da se igra i raduje malim stvarima.

Ko prvi devojci, njegova devojka. Ko poslednji devojci, njegova žena.

Svaka žena ima po jednu, prvu ljubav, za uspomenu i dugo sećanje, za kajanje i uzdisanje, za bolje razumevanje poezije i muzike.

Molimo pametne i poštene da čuvaju zdravlje i ne gube nadu. Za svaki slučaj. Ako nam niko drugi ne pomogne.

Uvek je bolje TAMO nego OVDE i uvek je lepše ONO nego OVO. Nemamo sreće sa onim što imamo i što jesmo. Našu sreću uživaju drugi, a da to možda i ne znaju.

Neko živi samo od prodaje plastičnih kesa i ne zna šta će od radosti i veselja. A neko kupuje te kese i kupuje ono zbog čega kupuje kese i opet ne može da nađe razlog za zadovoljstvo.

Najviše vas mrze oni koji vam najviše duguju.