Moram da priznam da sa ženama nikada nisam imala tako dobru komunikaciju kao sa muškarcima. Oduvek sam bila okružena dečacima – sa njima sam se igrala, tukla, pričala i odrastala. Devojčice su mi bile previše njanjave, naporne i komplikovane.

Muškarci su, po mom mišljenju, veoma jednostavni, ne igraju igrice, ne ogovaraju, ne spletkare prijateljima i pored njih sam uvek bila zaštićena i svoja. Niti su meni žene bile savršene prijateljice, barem u detinjstvu, niti sam, da se ne lažemo, bila ja njima.

Tokom odrastanja shvatila sam da nema potrebe da se družim sa bilo kim i da provodim vreme u društvu samo da ne bih bila sama. Keep your circle small je izreka koja je fantastična i otkad živim u skladu sa njom, mnogo mi je bolje. Sada je moje društvo mešovito i mogu da kažem da su svi ljudi sa kojima se družim zaista moji prijatelji.

Međutim, zanimljivo je to da, koliko god bili sigurni u neke ljude, izdaja, kao voda, uvek nađe svoj put. Tako mi je, pre nekoliko dana, drugarica ispričala da je raskinula višegodišnju vezu sa dečkom, jer ju je prevario sa najboljom drugaricom. Ne njegovom nego NjENOM NAJBOLjOM DRUGARICOM! Dobro ste pročitali. Ovo se ne dešava samo u filmovima ili negde tamo, ovo se dešava, ovde, u Srbiji – njoj, tebi, meni!

Neka od vas je sada sigurno uzdahnula i rekla – šta se ova čudi, to je postalo normalno. Ne znam u kojem svetu ljudi koji gaze treću (ili bilo koju) deceniju života mogu da budu toliko primitivni? Morala sam da istražim o čemu se ovde radi i saznala da veliki procenat ljudi koji varaju, to čine sa onim osobama koje poznaje njihov partner. Dakle, kolege sa posla, kućni prijatelji, pa čak i rođaci. Svi su rizični!

Ne razumem da od sedam milijardi ljudi, koliko trenutno živi na planeti, neko može da izabere bivšeg dečka svoje sestre ili drugarice. Da li nam je išta sveto?

Verujem da neko ko može prijateljici da „preotme“ (da se tako grubo izrazim) partnera, biće u stanju da ukrade i ideju, novčanik, auto. Ne, ne, ne preterujem i nisam banalna. Zaista je tako! Zar nije ista suština, samo je drugačiji objekat!?

Nisam u fazonu „koga ujede zmija i guštera se plaši“ – naprotiv. Mislim da ima savršenih prijateljstva i da je to, posle prisnog porodičnog i partenrskog odnosa, nešto najvrednije što možemo da imamo. Ipak, važno je da dobro procenimo sa kim se družimo, da pratimo znakove pored puta i da neke probleme ne guramo pod tepih. Ni tada, ni nikada nećemo biti potpuno zaštićene, ali preventiva je uvek dobra.

Ako nam se ipak desi ovo što se mnogima dešava, treba da odbolujemo i nastavimo dalje kroz život sa još jednom naučenom lekcijom.

I najvažnije od svega – da nikada, ali nikada ne postanemo ono što su možda neki ljudi oko nas. Jer sunce obasjava i govno, pa se ne usmrdi!

Petronijević Ružica (@r.petronijevic)

14.3.2016.