Maraton – Trka koja pomera granice

Ljubav. Snaga. Volja. Izdržljivost. Istrajnost. Upornost. Fokusiranost. Izazov. Vera. Bol. Ovim rečima jedno je zajedničko. Sve su usmerene ka maratonu.

Dešavanje koje se održava u glavnim gradovima širom sveta. Manifestacija koja okuplja hiljade i hiljade ljudi, kako profesionalaca tako i amatera, ne vodeći računa o polu, rasi, nacionalnosti ili socijalnom statusu. Nije važno kog ste političkog opredeljenja, nije važno vreme za koje ćete destinaciju istrčati. Bitno je samo da svi pobede najvećeg protivnika – samog sebe.

Polumaraton. Reč koja se piše malim slovom, a imenica koja ima toliku veličinu i širinu. Imam respekt prema svakom pojedincu koji se upusti u ovu avanturu. Polumaraton je dugačka trka zadovoljstva, u kojoj učesnici nadmašuju sebe i pomeraju granice svoje izdržljivosti. Zapravo, mnogo važnije od same trke je sve što se krije iza ceremonijalnog dana, kada trčimo pred publikom. Stotine pretrčanih kilometara, oznojenih majica i nažuljanih prstiju, dani kada se trčalo i po kiši i po vetru, sve to je stalo u jedan dan kada smo i javno nagrađeni za svoju upornost. Sve je podređeno toj suboti kada će pištolj označiti početak trke i trenutku kada će more ljudi krenuti istom putanjom do cilja. Zadovoljsto je veće, srce je punije.

Maraton je ljubav prema sportu, pre svega. Osim treninga koji su neophodni da bismo bili u kondiciji tokom čitave godine, priprema same trke zahteva i višenedeljni program trčanja, koji podrazumeva da u nogama već imamo kilometražu koja je potrebna. Sve ovo je volja pojedinca, jer to je ključno. Volja da se upuste u ovu priču, u koju ulažu veliki napor, a sve radi sopstvenog dokazivanja. Pripreme za maraton ili polumaraton su samo bajke, ako izostanu bitni elementi: istrajnost, fokusiranost i upornost.

Polumaraton je izazov za svakog od nas. Nije to jedan krug oko stadiona, to je ipak 21.5 km ili duplo veća deonica. Ali opet vera u sebe, svoje telo i glavu je ono što nas razlikuje, jer baš te mentalno jake i snažne individue kući idu sa medaljom, jer samo su oni pobednici.

Neki će reći da je maraton samo beskorisno trčkaranje i nanošenje bola. Ali baš u tome je čar. Ta bol je konstruktivna i daje jednu veliku životnu lekciju. Važno je savladati gradivo koje kaže da se svaki uloženi trud višestruko isplati, a sam rezultat daje još veću snagu i motivaciju za dalje životne pobede i tada dolazimo do spoznaje da je svaka prepreka savladiva. Od nas samih zavisi.

U razgovoru sa ljudima koji već godinama trče ulicama naše prestonice, svi su saglasni da je Beogradski maraton događaj koji se ne može rečima opisati. Grad je lepši kada ga osećate svojim koracima, nego kada mu mašete iz četvorotočkaša. Osećaj kada trčite ulicama svoga grada, kada vas sugrađani bodre sa terasa, asfalta, ili kola, kada vas boli svaki delić tela, ali osećaj kada pobeđujete samog sebe je nešto što se ne može kupiti. To morate darivati sami sebi. To je ono što ih tera da se svake godine vraćaju sa istim ciljem i većim entuzijazmom, a to je biti bolji od sebe samog. Ovde je najlakše skrenuti i stati, ali poenta je ipak uzdignute glave, jedvadržećeg tela, visoko podignutih ruku, mahati navijačima i proći kroz cilj i reći „Ja sam uspeo“. Podvig je ne izneveriti sebe.

Svako od nas to može, verujte mi. Ako se niste spremali za jubilarni 30. maraton, počnite već sa pripremama za sledeći. Spremno ga dočekajte. Nabavite jednog sigurnog partnera, kupite patike za trčanje i pravac park, šuma ili stadion.

Želim da svako od vas na cilju uspe da vikne „Pobedio sam“, baš kao što je to uradio i legendarni grčki vojnik Filipledes koji je pretrčao maratonsku disciplinu kako bi stigao u Atinu da bi saopštio da su Persijanci izgubili rat. Od tada pa do danas, i baš zbog njega, maratonska dužina je san svakog trkača i simbol je časti i uspeha.

Trkači, želim vam da nadmašite sami sebe. Želim vam da oborite sopstvene rekorde i ostvarite svoje ciljeve! A vi, dragi  građani, izađite na ulice da zajedno trčimo Trku zadovoljstva, da budemo deo priče kojoj prisustvuju svetske legende i olimpijski pobednici i da svi uglas bodrimo sve ove hrabre i odvažne ljude. Pošaljimo svetu sliku jedne male zemlje, ali velike sportske nacije.

Srećno!!!

Tamara Osmajlić (@mamauakciji)

Komentari 1

  1. Marko
    Reply

    Ovo i ovako mozes samo ti naposati. Ovo je jedan lep sportski tekst i tvoja sportska ljubav. Mogu samo reci bravo.

    21 April, 2017

Ostavite komentar

Your email address will not be published.

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.