Razlozi zašto zapostavljamo svoje mentalno zdravlje su brojni. Počevši od toga da je odlazak kod terapeuta na našim prostorima i dalje tabu tema, do toga da svako ima ,,pametnija posla“ nego da ćaska sa profesionalcem. Uprkos tome što 30 minuta vremena izdvojenog za sebe može napraviti razliku između emotivnog preopterećenja i redovnog sna.

Neka istraživanja su čak pokazala da jednostavno izgovaranje sopstvenih osećanja ima terapeutsko dejstvo na mozak, te umanjuje stres, bes i tugu.

Kada vam život postane vrtlog visokih kirija i radnog vremena od 13 sati, postoje načini da povedete računa o svom mentalnom zdravlju, a da ne potrošite svoje vreme ili novac.

Napravite korak unazad

Kao i kada dobijate novi posao, projekat ili kada imate novi fitnes cilj, bitno je da zakoračite unazad i procenite širu sliku kada je u pitanju vaše emotivno stanje. Žene funkcionišu u okviru toliko uloga u svom životu da postaje uobičajeno da  povremeno osete anksioznost ili depresiju.

Ako se ne osećate svojima određeni period vremena, bitno je da procenite šta bi to moglo da doprinosi tim emocijama. Vođenje računa o tome na vreme može sprečiti da sve to eskalira.

Shvatite šta se dešava

S obzirom na to da naši mozgovi imaju predivan sistem kojim pokušavaju da nas zaštite, kada nešto izaziva stres ili strah, oni signaliziraju oslobađanje hormona stresa.

Ovo se može desiti kada se suočavate sa novim iskustvima, prilikama ili jednostavno – stresovima – i to je naročito često tokom dvadesetih i tridesetih. Odrastanje je izazov i uzbuđenje, pa nas mala doza te anksioznosti može pokretati napred, međutim, ne želimo da dođe to tačke gde nas ona parališe. Kada se to desi, jako je bitno da pomognemo svom mozgu da shvati da je sve u redu.

Praktikujte negu sebe samih

Ubediti mozak – i sebe – da se osećamo dobro počinje sa tim da se okružite ljudima koji vas ,,podižu“ , da znate ko ste i da to cenite i da se ne plašite da kažete ne. Voditi računa o fizičkom i mentalnom zdravlju, kao i da znate kada i kako da se odmorite je jako važno. Ove male stvari mogu sprečiti da vas svakodnevni stresovi iscrpe.

Suočite se sa negativnim mislima

Ako, pak, završite u negativnom prostoru, probajte da se sa njima suočite i ponovo stanete na svoje noge. Recimo, ako imate određene poteškoće sa komunikacijom u društvu, strah vam može reći da nemate kako da doprinesete razgovoru. Kao odgovor na to, suočite se sa tom mišlju ovako: ,,Ja mogu pričati o mnogo stvari; pametna sam i strastvena kada se radi o stvarima koje volim.“ Ove istinite i logične misli će utišati strah, kao i vaše emocija.