Gej blog – Imam nešto da ti kažem

Mycupoftea.rs sa ponosom predstavlja prvi sprski gej blog. Ovo je najiskrenija i najčistija predstava onoga kako se oni osećaju i kroz šta prolaze svakodnevno. Dok očekujemo pravu bujicu emocija izazvanu kod svih nas, želimo da vam poručimo samo jedno: nije važno koga volite, gde volite, zašto volite i kako volite. Sve što je važno je da – volite!

S obzirom na to da portal mycupoftea.rs čitaju uglavnom žene, hteo to ili ne hteo, morao sam da se posvetim njima u svojoj prvoj kolumni. 🙂

Zovem se Marko, imam 27 godina, živim u Beogradu, radim posao koji volim (i samo zbog te činjenice sebe smatram uspešnim) gej sam, zaljubljujem se kao i ti, radujem se i patim kao i ti… i želim nešto da ti kažem!

Spomenuo sam na početku da ću se posvetiti ženama u svojoj prvoj kolumni, tačnije najbitnijoj ženi u životu svake gej osobe… To nije ni Jelena Karleuša, ni Madonna – to je majka!

Majke sve osete, majke sve znaju, majke poznaju svoje dete najbolje, ali se majke u Srbiji plaše sebi da priznaju da je njihov sin, recimo, drugačiji. Strah koji majke imaju u sebi je veliki, ali strah u grudima gej osoba koje ne žele da ženu koju najviše vole povrede činjenicom da su to što jesu je, verujte, mnogo, mnogo veći!

Kao samohrana majka, u malom provincijskom mestu, moja se trudila da ne osetim njen strah. Jasno joj je bilo sve kada me je kao osmogodišnjaka zatekla u haljini i našminkanog kako igram ispred ogledala. Uplašio sam se da sam otkriven, ali me je ohrabrio njen smeh koji se tog dana orio po kući. Ostao mi je urezan u sećanje taj trenutak i ohrabrio me je da znam da ne činim pogrešnu stvar što sam ja, ZAPRAVO BIO JA.

Majka je moj anđeo čuvar. Iako nije bila visoko obrazovana, iako se bavila poljoprivredom, znala je da je sloboda najbitnija. Zahvalan sam joj, jer mi je dala slobodu da budem svoj i to do te mere da je bila jako oduševljena što joj se sin u osnovnoj (i srednjoj doduše) bavio plesom, što je u osnovnoj umesto fudbala igrao lastiš, skupljao sličice, što sam plakao kao kiša jer sam umesto autića i pištolja tražio barbiku…

Nikada me nije pitala za devojku, da li je imam, da li sam zaljubljen. Meni je bilo lakše, ali ne znam da li je njoj bilo i nikada se nisam usudio da je pitam.
Iako zbog specifične situacije nismo živeli zajedno, bila je moje skrovište. Nikada joj nisam dozvolio da vidi da mi je teško, ali sam znao sam da se uvučem u njen zagrljaj, da ćutim i da znam da razume šta me guši.

Možda je greška što smo dozvolili da nas strah koji imamo jedno od drugog ućutka i da nam ne da da ojačamo odnos. Kada sam odlučio da se preselim u Beograd, ona je bila najveća podrška i znam da je znala da idem tamo gde ću imati slobodu da budem ono što me čini srećnim.

I dalje ćutimo o istini, ali je i dalje moj anđeo čuvar i najbitnija osoba u mom životu i jedina žena koju volim.
Ćutim ja, ćute još stotine onih koji su u mojoj koži i kojima je bitna samo jedna stvar, da ne povrede one koje vole.

Nisu majke krive što su im sin ili ćerka gej, ali mogu da budu krive ako na vreme ne shvate da je u odgajanju gej osobe najbitnija sloboda. Posmatrajte svoje dete i pokušajte da primetite da li je srećno – ako nije, pomozite mu da bude!

MAMA: hvala ti što si me naučila šta znači požrtvovanje i bezuslovna ljubav. Hvala ti što si me pustila da svaki težak trenutak prođem sam i tako ojačam.
Nemoj više da žališ za onim što mi nisi pružila. Budi srećna jer sam od tebe dobio najvredniju stvar – slobodu. Da budem ono što želim, da budem svoj, da budem srećan. Hvala ti.

Podeli ovaj post:

Komentari 2

  1. Luča
    Reply

    Hrabro duže. Svaka čast. Zbog istine. 👍

    25 Novembar, 2016
  2. Daki
    Reply

    😰😰😰👏👏👏👏
    Svaka cast .

    4 Mart, 2017

Ostavite komentar

Your email address will not be published.

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.