Savršeno definitivno ne postoji – to je nešto što bi mi sami trebalo da stvorimo, da bude savršeno samo u našim očima. Nikome više. Činjenica da se više trudimo da imamo nešto što će druge fascinirati i drugima biti savršeno, koči nas da bilo koga i imamo.

Sve smo odavno počeli da fotografišemo, da pokazujemo, da ističemo i prestali smo da brinemo o onome što želimo da bude samo nama lepo i ono u čemu želimo samo mi da uživamo, bez lajkova, pregleda, loših i dobrih komentara i očekivanja da li će izgledati lepo u očima drugih.

Odavno površno gledamo ljude, zato ih toliko “dugo” i imamo kraj sebe. Želimo da pokažemo i žargonski rečeno prošetamo onog koga nemamo, a stidimo se onih sa kojima ležemo u krevet.

Putokazi su odavno, čini mi se, sklonjeni sa puta i to je možda glavni krivac što su stvari takve kakve jesu – brze, površne i bez sadržaja.

Sa kime god da počnem da pričam o partneru i ljubavnom životu shvatim da se ljudi često usuđuju da budu sa osobom koja im se ne dopada, a sve to to sve iz potrebe da budu sa nekim. U fazonu su daj šta daš.

Ne želim da zvučim kao da osuđujem jer sam i sam bio nekoliko puta u istom kavezu, a smatrao sam da sam na slobodi. Sve je to jedan veliki kavez u koji ni sami nismo svesni da se sami zaključali.

“Sjajan nam je seks, ali nikada baš nikada ne bih mogao da budem u vezi sa njim, nekako nema hemije za tako nešto, ne privlači me kada je tako nešto u pitanju, dosadan mi je i prazan. Bežim odmah posle seksa.”

Jedan od mojih drugova upravo ovako opisuje svoj odnos sa dečkom sa kojim se već nekoliko meseci viđa. Sve to ima svoju etiketu, svestan sam toga i postojaće oni koji će prevrtati očima na ovaj tekst jer, bože moj, takve stvari su danas normalna pojava, i to stoji , ali ne želim ja da budem neko kome će biti lepo sa nekim samo dok ima potrebu za seksom, a verujem da to ne bi želeo niko od vas ko sada čita ovaj tekst. Iskreno malo bi me uvredilo da ovako nešto čujem o sebi, što ne znači da neko nije već izgovorio.

Bolje ćemo se osećati onog trenutka kada budemo zadovoljili ono što osećamo, a ne samo fizički nagon. I kada to ne bude sa nekim čije ime ne želimo da znamo, sa nekim čiji pogled izbegavamo dok se oblačimo, sa nekim koga držimo u telefonu pod nekim pseudonimom.

Ne znači  da bi seks trebalo da imamo isključivo i samo iz ljubavi, iako je tada neopsivo najbolji, ali kada bismo ga imali sa nekim sa kime ostvarujemo i neku drugu konekciju, možda i budemo na pravom putu da prestanemo da jadikujemo nad svojim ljubavnim životom.

Neprestano kukamo kako nam fali ljubav, a radije zadovoljavamo potrebe od osećanja i nepromišljeno sebi postavljamo pitanje zašto smo sami.  Sami smo jer  ne želimo da upoznamo, jer želimo savršeno umesto da stvorimo savršeno, sami smo jer nemamo želju da napravimo mesta u svom prostoru za nekog.

Veza se ne započinje preko aplikacija, razmenjivanjem fotki, niti ukoliko je jednom nik Pas_momak91 a drugom AktPastuv30 , ta dvojica nikada neće otići na piće, niti će zapamtiti jedno drugome pravo ime. Međutim, onog trenutka kada budemo želeli da sazanamo nečije pravo ime, kada budemo želeli da popričamo s nekim obučeni i kada budemo shvatili da je najbitnije kako se mi osećamo pored nekog, a ne kako se oseća neko ko nas sa strane posmatra,  ko zna šta može da se dogodi i dokle to može da nas odvede. Možda baš do savršenstva.

Ovde pročitajte još tekstova iz rubrike GEJ BLOG!