Ovoga puta želim da se obratim samo pripadnicima gej populacije jer postoje stvari koje moramo da promenimo kako bismo dobili ono za čim težimo godinama.

Koliko nam je zaista bitno da imamo ravnopravnost sa strejt ljudima i zašto smo toliko fokusirani na to, a zapostavljamo ono najbitnije: da, pre svega, pokažemo ljudima ko smo mi! Kada se neke činjenice uzmu u obzir možda to i ne bi ni trebalo da pokažemo.

Mislio sam da kada neko izgovori: “gej zajednica” da to ima težinu i verujem da negde ima, ali ne i kod nas!

Da bi se neka zajednica izborila za svoja prava, ona prvo mora da bude zajednica, da bude ono što ta reč zaista nosi sa sobom.

Nismo svesni kakvu moć ima zajednica! Ovako se bespomoćno koprcamo godinama, oglašavamo se u medijima isključivo kada je neko od naših pripadnika pretučen i oglašavamo se tako da kod ljudi izazivamo sažaljenje, a to je automatski greška i veoma loše za imidž gej populacije.

Ne fokusiramo se na rešenje problema i situacije koliko na to ko je šta izjavio o nama, kako je izjavio. Neću ni da pominjem česte insinuacije pojedinih aktivista na to ko je od političara i od “bitnih ljudi” na funkciji gej, ko je bi… i sve to sa tendencijom da nekome napakostimo. Ne shvataju da sami sebi okrećemo time leđa, odmažemo i udaljavmo se od ljudi u čijim očima smo i dalje neprihvatljivi.

Lepo je jedna moja prijateljica jednom rekla da svo zlo potiče od nas gejeva… Ipak, neću to nazvati baš tako. Nismo zli, samo ne umemo da se držimo onoga što zajednica čini i da tako pomognemo sami sebi. Ne umemo, ne želimo jer nas je i samo stanje u zemlji učinilo takvim. I umesto da se borimo protiv toga mi se priklanjamo sistemu koji nam odmaže u cilju da priđemo ljudima.

Dozvoljavamo sebi da nam gej parade izgledaju kao sahrana, sa jeftinim ozvučenjem, pijačnim kamionom, povorkom u kojoj niko ne igra, ne peva, u kojoj nema pozitivnih lica i govora u kojima se nijednog trenutka ne čuje trunka pozitive, već samo kuknjava i kuknjava. Samo to čujem kada god gledam prenos naše mučene parade koja gubi svoj smisao, a kao što možemo da primetimo nema ama baš nikakvog efekta.

Zašto očekujemo da ljudi prihvate nešto što takvu sliku šalje, što prikazuje gej populaciju kao nešto što treba prihvatiti iz sažaljenja!?

Mi smo u biti vesela populacija, mi kreiramo sadržaj u svetu zabave sve ono u čemu uživaju milioni ljudi širom planete. Zašto onda to ne stavimo u prvi plan?

Mi smo talentovana populacija, zašto to ne pokažemo? Mi znamo kako da napravimo dobru žurku, odličnu zabavu – zašto takvu energiju ne pošaljemo ljudima koji nas posmatraju sa balkona dok paradiramo ulicama? Zar ne mislite da bi se pre priključili takvoj povorci?

U poslu kojim se bavim dobrodošlo je biti gej, ali je takođe dobrodošlo i biti u niskom startu za odbranu od drugih gejeva kojih je u šou biznisu, konkretno u medijima najviše. Zato sam i rekao da mi, gejevi, stvaramo svet zabave.

Koliko god, iz ugla strejt ljudi, delovalo da se držimo zajedno i podržavamo međusobno, realnost je potpuno drugačija. Bez problema gazimo jedan preko drugog, bez pardona žudimo za informacijama koje bi nam, na bilo koji način, olakšalo saplitanje drugih.

Od garda koji smo zauzeli jedni prema drugima stvara se oklop, a najveći problem nastane kada se taj isti oklop toliko zalepi za kožu da ga ne sklanjamo ni pred ljudima pred kojima nema potrebe da budemo takvi.

Ja sam deo populacije koja ne žudi da dobije ista prava kao i strejt ljudi, jer naš balkanski mentalitet to neće dozvoliti ni za sto godina. Ipak, možemo da se približimo ljudima sa one druge, lepše, poztivnije strane – iznenadiće vas efekat.

Znate onu čuvenu rečenicu kako zračiš, tako i privlačiš? Ja verujem u to. Jer sam sedeo i u društvu huligana i u društvu okorelih srpskih mafijaša i u društvu pravih balkanaca, sa kajlama oko vrata i tetovažom JNA. I svi su oni vrlo dobro znali ko sam ja, zato sam imao potrebu ovo da vam kažem. Spustite zastave inata i podignite one naše dobro poznate šarene, koje imaju zadatak da pozovu ljude na ljubav, muziku, ples i smeh, jer to je ono od čega smo satkani.

Sa predrasudama, osuđivanjem i diskriminacijom ćemo se, nažalost, uvek sretati u našoj zemlji i to ne možemo da iskorenimo, jer ne možemo da menjamo ljude oko sebe, ali sami sebe možemo! Ono što, takođe, znam da možemo je da im pošaljemo sliku kako izgleda zajednica koja se drži čvrsto, podržava međusobno i bori da pokaže svoje najlepše boje!

Zapamtite: Naš položaj u ovoj zemlji je baš onakav kakvi smo mi sami prema sebi!

Još tekstova iz rubrike Gej blog možete pročitati OVDE!