Ako se usudimo da upoznamo svoje mane i čvrsto stanemo iza njih, shvatićemo da svi mi bez obzira na pol, boju kože, veru ili seksualnu orijantaciju, imamo onu jednu koju negujemo i koju vrlo lako možemo da pretvorimo u vrlinu, ali se ne usuđujemo. To je ljubomora.

Ona se budi kao neka vrsta odbrambenog mehanizma i pre bismo nekome priznali krivicu nego činjenicu da osećamo ljubomoru. Najgore su one situacije u kojima nas ona kontroliše. Onog trenutka kada ljubomora oseti da ima moć nad nama, tada mi gubimo, a u tim trenucima gubimo i sebe.

Bio sam ljubomoran. Umem da osetim ponekad taj osećaj i često gledam oko sebe ljude kako se bore sa tim. U ljubavi je ona možda dobrodošla tek toliko da nam stavi do znanja koliko je nekome stalo do nas, ili obrnuto. Kao što često svojim prijateljima volimo da priznamo da nam imponuje kada primetimo malu dozu ljubomore kod svog partnera, isto tako moramo da budemo svesni da se u datim trenucima isti osećaj budi i u nama. Osećaj ljubomore često ume da probudi potrebu da kontrolišemo nečije navike, odluke, život. Danas – kada vlada stav da bi trebalo malo više sebi budemo na prvom mestu, niko ne pobeđuje u gore navedenim stvarima.

Kao i na mnogim drugim frontovima, ratovao sam sa sobom i tamo gde je ljubomora zauzimala presto. Pokušavajući da nađem način da opravdam svoje trenutke ljubomore, krivicu prebacujem na godine i nezrelost i neka tako ostane za sada. Potreba da budemo u centru pažnje nam je nekako usađena, barem nama, pripadnicima gej populacije. Ako to nije pažnja na medijskom nivou, onda definitivno mora da bude u društvu. Tu moramo da budemo primećeni, duhoviti, zabavni…

Njegova potreba za tim je često prelazila u otvoreno flertovanje sa skoro svakom osobom u prostoriji u kojoj bi se tada zatekao. U početku je i meni bio zabavan njegov smisao za humor, način i sposobnost da zabavi sve u prostoriji, ali sam se vremenom osećao zapostavljenim. Osećao sam se kao neko na koga on nije obraćao pažnju dok je imao svoje stand up momente. Nesigurnost je ona koja nas najpre opominje da nema potrebe za dramom i panikom, ali onog trenutka kada se osećate ugroženo, budi se ONA , koja je zapravo glavna tema ovog teksta.

Zbog potrebe da prisutnima ostavimo utisak zabavnog , srećnog para te večeri sam počeo da osećam pre svega veliko nezadovoljstvo jer takvu sliku definitivno nismo ostavljali. Potom me je prožimala i ljubomora, jer je u mojim očima, posmatrajući ga sa strane, tako delovao sa nekim drugim, sa kim se cele večeri šalio, kome je posvećivao pažnju, kraj koga je sedeo i sa kojim je, na kraju večeri, razmenio i broj. Danima nakon toga trajala je moja agonija, potiskivanje ljubomore i usmeravanje ka pozitivnim mislima. Tada je to išlo jako teško, jer sam video ono što je taj osećaj ljubomore tražio od mene da vidim. Moja sve češća odsutnost dok smo bili sami, ćutanje i svi ostali simptomi ljubomore bili su i više nego uočljivi.

Ne želeći da saznam šta može da izazove sve ovo sa čime sam se borio u sebi, usijane glave, odlučio sam ono na šta se uvek odlučuju oni neiskusni i nespremni da se uhvate u koštac sa problemom. Podigao sam belu zastavu, verujući da je to jedino rešenje, a ona je, u našem slučaju, značila raskid.

Ako vas osećaj ljubomore tera da učinite nešto nepromišljeno i distancira vas od osobe do koje vam je stalo, pobedite je. Ne dajte joj da ona bude ta koja će poneti titulu pobednika jer tada postaje još veća i počinje da vlada vama.

Ljubomora je verni sluga našeg ega i budi se uvek kada imamo osećaj da nekog gubimo. Budi se i onda kada osećamo da gubimo protiv nekoga. Kada ubedimo sebe da one prave osobe ne možemo nikad da izgubimo tada ćemo zauvek uspavati i osećaj ljubomore!

Ukoliko želite da pročitate još tekstova iz rubrike GEJ BLOG, kliknite ovde!