Gej blog – Ono u šta veruješ zadrži za sebe

Religija je kao penis… lepo je imati je i ponositi se njome ali užasno je kada idete okolo, mašete njome ljudima u lice i govorite o njenoj veličini.  – Maggie Smith

Religija je u ovoj situaciji i u kontekstu sa homoseksualcima jako opipljiva  tema, ali treba izneti stav i o tome, a kada ako ne danas.

Nezahvalno je da govorim o drugim ljudima koji su kao ja gej i o njihovim stavovima kada je religija u pitanju, ali ću zato bez ustezanja i pravila govoriti o stvarima koje me vređaju, prvo kao ljudsko biće, a potom i kao homoseksualca.

Nijedan čovek na zemaljskoj kugli nema to pravo da može da sudi drugom čoveku, uz svo poštovanje, čak ni čovek koji se odlučio da služi Bogu, jer ispod mantije i on je čovek.

S druge strane, kao nekog ko je gej vređa me kada neko drugi u moje ime i u ime svih pripadnika gej populacije istupi javno sa stavom da su homoseksualci populacija koja nema religiju, koja ne veruje u Boga i skrnavi hrišćanstvo, vređaju me oni koji ističu da  su ateisti, a pritom  su čuli samo za taj izraz pa su ga prisvojili, jer im zvuči jako moderno i urbano, a još juče su uveliko bili u putu ka svom porodičnom domu, u kojem će se pre supe, sarme i prasetine uredno pred porodicom prekrstiti sa tri prsta.

U nedelju, za veliki hrišćanski praznik, Uskrs, bićemo svi okruženi članovima svoje porodice, i siguran sam da nijednog od nas neće zaobići ta praznična euforija i taj prelep osećaj koji okuplja celu porodicu.

Tada svi stavovi o religiji padaju u vodu, jer većina nas će pred svojom porodicom biti ono što je odlučila da bude samo za njih, a kada smo pred njima pod maskama, verujem da je pred onim u šta se javno prsimo da verujemo mnogo teže skinuti masku…

Poštujem sve ono što čini našu veru, a znam da isto poštovanje ima još dosta gej ljudi. Možda im ne piše na čelu i verovatno ne možete da uočite, ali ima i onih koje odlaze u crkvu, pale sveće i pogledaju uvek gore ka nebu kada je teško…

S druge strane, razumem potrebu brojnih religija da osudi homoseksualizam, jer prkosimo pravilima, ali ne razumem potrebu da isti oni koji stoje ispred bilo koje vere pozivaju na linč, istrebljenje i smrt onoga koji se opire pravilima.

Teorija nikada nije dobila bitku sa praksom, što je očigledno na ovom primeru o kojem govorimo danas.

Čovek je biće koje oseća, a ono što oseća, u to želi da veruje. Pravila i tradicija padaju u vodu onog trenutka kada čovek odluči da prati ono što zaista oseća.

Verujem u Dobro čini – dobro će ti se vratiti. Verujem u Pomozi kada si u prilici da nekome pomogneš. Verujem u Živi i pusti druge da žive. Verujem u sve ono što ne ugrožava moje postojanje i postojanje ljudi oko mene…

Verujem u religiju koju sam sam stvorio vodeći se onim što osećam. Ne želim da verujem u teoriju, ne želim da verujem u religiju koju mi nameću i u religiju koja me osuđuje, koja me naziva grešnim i poziva na linč mene i meni sličnih samo zato što svoju misiju na ovoj planeti neću završiti po njenim pravilima već po onome što osećam.

Za sve one koji definišu svoju religiju i za sve one koji  imaju potrebu da ističu svoj stav o crkvi, religiji, popovima:

Ono u šta veruješ zadrži za sebe i prati to, jer to je vera, to je religija – ono što te vodi. Ukoliko nekima nije dovoljno jasno, vratite se na početak teksta.

Podeli ovaj post:

Ostavite komentar

Your email address will not be published.

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.