Nakon teksta od prošle nedelje „Tretman zvani sledeći“  dečko sa kojim sam se viđao neko vreme prestao je da mi se javlja shvativši da i dalje voli bivšeg – NEMA NA ČEMU!

Šteta samo jer je bio dobar materijal za još koju priču na ovom blogu.

Primetio sam da se dame u strejt svetu teško nose sa muškarcima koje zakači kriza srednjih godina. Šta mislite kako je tek nama?

Gej ljude kriza srednjih godina stiže nakon tridesete, dakle mnogo ranije, jer u gej svetu životni vek vam je mnogo kraći. Zvuči možda brutalno, ali tako je.

Tačnije, životni vek na gej sceni traje koliko i lice bez bora, zategnuto, zgodno telo i reputacija!

„Zlatno doba“, iz ugla gej ljudi, je u onom periodu života kada je fizički izgled na korak do savršenstva koje se može postići od onoga što posedujete na sebi. Nažalost, ali tako je.

Tada su mačo gej muškarci nezaustavljivi, puni sebe, još puniji života i želje da odvedu u krevet sve što na neki način može da im parira kada je fizički izgled u pitanju.

Tokom „zlatnog doba“ tako lako je selektovati ljude po fizičkom izgledu. Ali karma ne bi bila karma kada ne bi došla po svoje.

Kako zakorače u tridesetu, gej muškarci počnu više da obraćaju pažnju i na druge organe, poput srca na primer.

Emocije polako iz prepona počinju da se šire i dolaze do srca, i onda se javlja ono najgore po frajere koji su žarili i palili gej scenom – potreba za vezom.

Sa krizom srednjih godina dolazi i stomak, podbradak, po koja seda, iskustvo, u retkim slučajevima zrelost i lojalnost, a samo srećnici iz svog „zlatnog doba“ ne ponesu kao suvenir neku polno prenosivu bolest.

Ipak, ono sa čime se teško suočavaju svi oni iz malopre pomenutog „zlatnog doba“ je odbijanje.  

Teško se mire sa činjenicom da po gej klubovima i aplikacijama za upoznavanje „vladaju“ novi, mladi i zgodni momci koji ne žele da čuju savete o tome šta ih čeka.

Kriza srednjih godina donosi sa sobom i strah da neko možda nije promakao tokom „vladavine“ pa onda često krene preslišavanje.

Tetovaže koje nose sa sobom poruku: Novi početak, život je tek počeo i slično uglavnom rade oni koji se najviše plaše svog gej života u tridesetim godinama.

Kada im fizički izgled „zakaže“ onda se najviše oslanjaju na tinejdžerske kolekcije iz New Yorkera i H&M-a.

Kada  počnu sve češće da odlaze u krevet sami, osećanja nadvladaju sve njihove stavove i tada polako shvataju – ali neretko to javno priznaju – da ih godine na neki način samo opominju da ima istine u onome da nije sve u fizičkom izgledu.

Nije poenta da ovaj tekst osudi i uplaši, već da motiviše da prihvatite godine, činjenicu da ste živeli punim plućima tokom  „zlatnog doba“  i da svoje tridesete pretvorite u novo „zlatno doba“, a ne u sopstveni kavez u koji želite da uvučete ljude oko sebe.

P.S. Očekujem da se onaj s početka teksta javi ukoliko ima nešto da doda. 🙂