Svetska zdravstvena organizacija (WHO) ističe da nedostatak joda ugrožava oko dve milijarde
ljudi u svetu i glavni je uzrok pojave mentalne ometenosti. Manjak joda smanjuje inteligenciju za
10-15 posto. Sa druge strane, od gušavosti pati 700 miliona ljudi na svetu.

Jod je esencijalan mineral za održavanje dobrog zdravlja. Kao osnovni gradivni element hormona
štitne žlezde utiče na većinu metaboličkih procesa u organizmu i neophodan je za normalan rast i
razvoj svih ćelija i tkiva.

Nedostatak joda može da utiče na:

• gušavost, odnosno uvećanje štitne žlezde
• neočekivano povećanje telesne težine – nizak nivo joda može usporiti metabolizam, hrana
  se skladišti kao mast, a ne sagoreva se kao energija
• umor i slabost – posledica neaktivnosti štitne žlezde može biti drastičan pad energije, bez
  obzira na adekvatnu količinu sna
• probleme sa učenjem i pamćenjem
• gubitak kose i suvu kožu
• povećana osetljivost na hladnoću
• loše raspoloženje – manjak joda povećava rizik od nastanka hipotireoze. Rad štitne žlezde je
  usko povezan sa raspoloženjem, pa hipotireoza može uzrokovati nastanak simptoma sličnih
  simptomima depresije
• obilne ili neredovne menstruacije
  Jedan od pionira lečenja bolesti štitnjače jodom je dr David Brownstein, autor knjige „Iodine: Why
  You Need It, Why You Can’t Live Without It“ , koji ističe da sve žlezde u organizmu zavise o
  adekvatnog nivoa joda za optimalno funkcionisanje. Nedostatak joda dovodi do neravnoteže
  endokrinog sistema. Nemoguće je imati uravnotežene hormone bez adekvatne količine joda.
  Najbolji izvori joda su morska riba i alge.