Dejan Ćirić – Knjiga koja će probuditi naše emocije

Novinara Dejana Čirića upoznali smo kao pisca kada nam je ispričao 68 neobjavljenih priča legende narodne muzike, Tome Zdravkovića. Uz tu knjigu smo plakali i smejali se, a svi koji su poznavali pokojnog pevača složni su u tome da je ovo najiksrenija oda njemu. Godinu i po dana kasnije, priredio nam je još jednu porciju sreće, uzbuđenja i povratka u lepa vremena. Napisao je knjigu o čuvenoj, verovatno i najčuvenijoj srpskoj glumici, Radmili Savićević. O njoj se malo zna, a tokom rada na knjizi ,,Radmila Savićević – Prva i poslednja” neke činjenice o njenom životu iznenadile su i autora, Dejana Ćirića.

RADA SAVICEVIC NASLOVNA STRANA,,Ogromna seta i veoma delikatan senzibilitet koji se krio kako iza Radinog širokog,
srdačnog i vedrog osmeha, tako i iza njene oštrine i autoritativnosti. Rada je celoj bivšoj Jugoslaviji svojim osmehom, neposrednošću i vanserijskim talentom  donosila dobro raspoloženje, majčinski osećaj topline i sigurnosti, i to jeste bila njena suština, ali je u duboko u njoj postojao i čitav dijapazon emocija koje nisu bile toliko transparentne. Umela je, kako kaže Bata Živojinović, da ćuti: ,mudro i nežno, ljutito i tajnovito, setno i začuđeno, kao i svi veliki glumci.’

Mnogi moji sagovornici u ovoj knjizi svedoče o tome da je često bila daleka i zamišljena, imala je neke svoje tuge i samoće, i kako kažu neki od članova njene porodice ,kad Rada zaplače, ni najtvrđe srce ne može da ostane ravnodušno’. Radino srce je bilo prilično zatvoreno i ona je čuvala svoj privatni život na jedan dostojanstven način. Nije bila od onih kojima je stalo da ih svi vole, niti je svoje najdublje emocije javno pokazivala. Upravo je to bogatstvo koje je nosila u sebi oplemenjivalo njen vanserijski talenat i njene legendarne uloge. Bogatstvo duše. Portret na naslovnoj strani ilustruje upravo takve emocije. To je bila prava Rada.”

Radmila Savićević nije završila Fakultet dramskih umetnosti i uprkos tome bila je i ostala među najboljima u svom poslu. Ispiriše nas da nastavimo da radimo na sebi, čak iako nemamo ono što mnogi drugi imaju.

Zona Zamfirova BDP 1,,Inspiriše, pre svega, dobrotom, toplinom, plemenitošću, ogromnim srcem, snagom i duhovitošću, a onda i izuzetnim darom, brigom i ljubavlju za sve ljude, za decu posebno, mudrošću i jednostavnošću. Imala je, naravno, i svoje mane, ali se nikada nije promenila. Bila je toliko popularna i voljena, da bi većina ljudi na njenom mestu, posebno u vreme stare Jugoslavije, kada je biti slavan značilo nešto ogromno, verovatno poklekla pod tim teretom. Rada ne. Ona je ostala prirodna i srdačna žena iz naroda. Ljiljana Lašić u ovoj knjizi ističe anegdotu da je carina prilikom jednog njihovog putovanja zaustavila rad, jer su svi izašli da vide čuvenu majka Vuku. To dovoljno govori o ogromnoj Radinoj popularnosti koju je ona nosila jednostavno i prirodno, nikada ne stavljajući sebe iznad običnog sveta, čiji je deo bila. Ljudi su jako cenili tu njenu osobinu. Rada Savićević je i na pijaci i na sceni bila prosto Rada Savićević – simbol ovog naroda, ali u isto vreme i ogroman znak i prst pokazatelj u umetničkom miljeu ovog  podneblja. Jedna od naših najvećih glumica ikada. Nije završila Akademiju, ali je ona sama, kako kaže Zlata Numanagić, bila prava mala glumačka akademija. Veličanstvena glumica od koje mnogo može da se nauči.”

 Njene uloge pamtiće se zauvek, ali se o njenom privatnom životu malo zna.

Gospodja ministarka BDP 1978 1

,,Imala je predivan brak koji je trajao više od pedeset godina. Svog Božu je obožavala i ta ljubav je bila za u pesmu, ljubav kakva danas ne postoji. Upoznali su se na čuvenom kruševačkom korzou, zajedno su igrali u kruševačkom i niškom pozorištu. Rada je bila stub Božinog života. On je takođe bio sjajan glumac, koji je nažalost zbog bolesti morao da prekine karijeru, ali je zatobio njena najveća podrška. Kako mnogi sagovornici kažu u ovoj knjizi, bili su besprekorni ljudi, pravi domaćini, iskreni prijatelji i veliki umetnici. Boža je umro godinu i nešto dana iza Rade. Verujem da je umro od tuge. Prosto, nije mogao bez nje. Nisu imali decu, ali su ih toliko voleli da je to bilo neverovatno. Svi su bili Radina deca. Ona je zaista bila majka u pravom smislu te reči. Bila je izuzetno tradicionalna žena koja je negovala prave vrednosti. Porodica, dom i briga o ljudima su joj bili na prvom mestu.”

Zvanična promocija ove knjige biće 17. marta, a pisac, Dejan Ćirić, već sada kaže da su reakcije na knjigu fenomenalne.

Dejan sa knjigom 3000x2000

,,Prezadovoljan sam. Biću iskren i reći da nisam očekivao ovako lepe i gotovo eksplozivne reakcije sa svih strana, jer je ipak mnogo godina prošlo od Radine smrti, ali sve to dokazuje da zaborav ne postoji, uprkos svemu. Sećanja na velike ljude ne blede, iako se nama tako čini. Rada je ostala u srcu ovog naroda koji je voli istim intezitetom kao i pre dvadeset i više godina. Ostavila je dubok trag, koji smo ovom knjigom, kako ja, tako i ljudi iz fondacije ,Srpski legat’ koja je na sve načine stala uz ovaj projekat, objedinili u svedočanstvo koje ostaje zauvek. Ljudi pišu sa svih strana, zovu, zahvaljuju se što je objavljena knjiga o Radi. Jako sam ponosan jer sam očigledno napraviopravi izbor. Ogromnu zahvalnost dugujem kolegama novinarima iz gotovo svih elektronskih i štampanih medija u ovoj zemlji, koji su stali uz mene i pokrenuli, slobodno mogu da kažem lavinu predivnih informacija i objava, kako bi što više ljudi saznalo za knjigu. To dokazuje da mesta za umetnost, kulturu i prave stvari ima u našim medijima, da nije sve izgubljeno. Čast mi je što pripadam novinarskom ,esnafu’. “

Dejan je dugo radio na ovoj knjizi, pa mu je, samim tim, draži uspeh ovog ostvarenja.

Dorćolska posla 1951

,,Radio sam više od godinu dana. Nažalost, iza Rade je malo toga ostalo objedinjeno na jednom mestu i trebalo je mnogo vremena da se sakupe materijal, fotografije, podaci, provere činjenice, urade intervjui, jer u knjizi skoro pedeset ljudi – glumaca, reditelja, pisaca, saradnika i članova porodice govori o Radi, a zatim da se sve to prilagodi ,običnom čitaocu’. Nisam želeo da pravim klasičnu, stereotipnu monografiju, već jednu vrstu romana o životu i radu ove sjajne žene, koji je potkrepljen zvaničnim činjenicama o njenoj karijeri. Knjiga je pisana srcem, nadam se da će na isti način biti prihvaćena od strane čitaoca. Sudeći po prvim reakcijama, već jeste. Bio je to veliki i mukotrpan posao, ali inspirativan i predivan. Ova knjiga je jedna od najznačajnijih stvari u mom životu i novinarskoj karijeri. Veliku pomoć sam imao od strane fondacije ,Srpski legat’, mog kolege, Ivice Lazovića, i Radine porodice.”

Članovi familije slavne glumice pružili su Dejanu veliku podršku i vetar u leđa.

,,Njima, takođe, dugujem veliku zahvalnost. S obzirom na to da Radu, nažalost, nisam poznavao, njihove impresije su mi bile jako važne, a kada vam neko kaže da ste pisali kao da je u pitanju vaša majka ili baka, onda znate da ste uspeli i da ništa nije bilo uzalud. Reakcije iz Radine porodice su bile upravo takve. “

Dejan nas je navikao na izuzetne biografije veoma značajnih umetnika, pa smo želeli da saznamo da li, već sada, radi na novoj knjizi. 

,,Trenutno ne razmišljam mnogo o tome, jer ovaj talas još traje, ali već postoje neke ideje. Ima mnogo inspirativnih ljudi o kojima se može pisati i čije tragove treba pratiti. S druge strane, već dugo u sebi nosim neke priče koje bi se, možda, mogle pretočiti u lep roman. Videćemo. To, negde, jeste moja šolja čaja, ali prvo da ispijemo ovu koju nam je, s mnogo ljubavi, pripremila Rada Savićević.”

Imale smo zadovoljstvo da porazgovaramo i sa Dejanovom suprugom, Sanjom Matijašević Ćirić, koja je takođe u književnim vodama. Međutim, ona mami osmehe najmlađoj populaciji i širi njihovu maštu knjigama za decu.

Ostavite komentar

Your email address will not be published.

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.