Da li su muško – ženska prijateljstva zaista moguća?

Da! Garantujem i potpisujem. I svaki put kada čujem da neko kaže da ona nisu moguća, ja se prvo iznerviram, pa mi onda tih ljudi bude žao. Žao mi je što zbog predrasuda ostaju uskraćeni za predivan odnos koji vredi kao ceo život!

Oduvek sam bila okružena muškarcima i sa njima bolje funkcionisala. Već znate da je moj brat, otkad znam za sebe, bio moj heroj, a ja sam uvek radije igrala fudbal sa njim i ostalim dečacima iz komšiluka nego što sam plela kikice i igrala se lutkama sa devojčicama.

Moj prvi i najbolji prijatelj je dečak. Miloš Obradović. Ne postoji period mog života, a da nemam neke uspomene sa njim. Menjali smo bicikle, tukli se, svađali i uvek smo se družili. Mnogo me je nervirao što je brži i spretniji od mene, a ja njega jer sam ga uvek smarala i non stop nešto pričala.

rux i obrtko 2

Majke su nas vodile na more zajedno, dok su očevi radili. I tada je voleo košarku. Kao da je juče bilo, sećam se kako se radovao trojci koju je Aleksandar Đorđević dao u dresu reprezentacije na evropskom prvenstvu u Španiji. Danas se njegovoj trojci svi radujemo i iz sveg glasa navijamo za KK Zekas samo zbog njega!

Pametniji je od mene u svemu, posebno u matematici. U srednjoj školi se mnogo nervirao svaki put kad izmislim neku glupost i ne dođem na časove. Na petogodišnjici mature prišli smo zajedno nepoznatoj profesorki, pozdravili je i rekli da smo uživali na njenim predavanjima. I danas se tome smejemo i ne smemo ni da mislimo šta će biti sledeće godine, kada budemo proslavili deset godina od završetka škole.

Mnoge stvari smo prošli zajedno. Igranje ispred zgrade, učenje, prve ljubavi, pijanstva, ekskurzije, raskide, svadbe, smrti i rođenja najbližih. Spavali smo zajedno u istom krevetu, delili poslednje pare, plakali i provodili se. I uvek smo bili jedno uz drugo. Sama pomisao da je uvek tu za mene daje mi veliku snagu i samopouzdanje.

Na svaki moj problem odgovarao je sa: „Rešićemo“ – I uvek je rešio! Kada nešto uradim sama, ljutio bi se što nisam zvala njega da priskoči kad je najpotrebnije.

Voli sve ljude koji su meni važni i prezire sve one koji su me povredili.

Miloš Obradović je jedna od najduhovitijih osoba koju poznajem. Suze mi pođu od smeha svaki put kad čujem njegovu glasovnu poruku u kojoj mi objašnjava zašto nemam dečka i gde se krije moj problem. Neću da ga citiram, jer me je blam, ali samo ću vam reći da on kaže da postoji verovatnoća da udari grom po sunčanom danu, ali da je ta verovatnoća prilično mala! 😀 😀

Bio je sa mnom i mojom porodicom kada se slavilo, kada se plakalo i kada drugi nisu, pa me zato ne žuljaju reči kada kažem da je on njen član!

rux & co

Kroz smeh često kaže da je njegov jedini problem što nikada ne greši, a ja se nadam da isto tako misli da nije pogrešio ni kada je izabrao mene za prijatelja.

Ja često pričam da je naše prijateljstvo počelo i pre našeg rođenja, kada su se naši očevi, Ognjen i Zlatko, upoznali – daleke 1968. godine. Otac mi je nedavno pričao koliko se divio svom drugu iz grada koji je bio najbolji đak u razredu. Ja se i danas divim Milošu, koji je heroj u svakom smislu.

Njegov otac više nije sa nama, ali sam sigurna da nas gleda odozgo i da je ponosan na nas!

Volimo mnoge pesme, uglavnom Šabanove, ali je jedna samo naša:

https://www.youtube.com/watch?v=5la5woXm4K4

Ružica Petronijević
9.5.2016.

Komentari 1

  1. Milica
    Reply

    Svaka čast! Takođe od rođenja imam najboljeg druga. Nerazdvojni smo i kada smo kilometrima daleko. Ljudi koji takva prijateljstva ne dožive neće ih ni razumeti.

    9 Maj, 2016

Ostavite komentar

Your email address will not be published.

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.