Da li ste ikada vodili dnevnik? Iz svog skoro desetogodišnjeg iskustva, mogu vam reći da je pisanje dnevnika odlična terapija, a ujedno i najlepše olakšanje ikad.

U njemu se nalaze sve moje greške, sve moje mane, sve moje vrline, svi moji uspesi, sve ono što krijem od drugih, što ponekad želim da sakrijem i od sebe.

Želim sa vama da podelim nešto ličnije, želim sebe da vidim u vašim očima, želim da vi sami sebe prepoznate u mojim lošim i dobrim odlukama, želim da se jednostavno negde između ovih redova pronađemo, zato vam od ovog bloga poklanjam bitan deo sebe, koji sam godinama unazad zapisivao, sa namerom da možda nekome, nekad bude od koristi.

April 2011.

Sa ogromnim koferom i još većim ambicijama, bez trunke razmišljanja, uzeo sam kartu u jednom pravcu za glavni grad. Nisam čak ni zaplakao dok sam odlazio, što je čudno, jer sam ja taj koji napravi uvek drama scenu i koji preplavi okolinu emocijama. Jedino što me sigurno čeka u Beogradu je soba u stanu sa još dva cimera.  Cimeri donekle znaju ko im dolazi u stan, poznajemo se skoro ceo život i čuli su odavno za moje seksualno opredeljenje, ali su bili toliko strejt da ih to nije ni interesovalo.

Radoznalost i želja da se pokrenem me je gurala od prvog dana u Beogradu. Znao sam šta želim, ali nisam znao da se do cilja lakše ide ipak težim putem.

Prvi posao sam dobio u piceriji, iako nisam znao gotovo
ništa o tom poslu, znao sam da se ne treba lišavati onoga što mi se u datom trenutku nudi.

Jako slobodnog duha sam bio što pred cimerima, što na poslu, u piceriji gde su svi manje više ostvarili najviše ciljeve u životu , poženili se, poudavali se… bio sam im neka vrsta atrakcije kad god sam im govorio o svom seksualnom iskustvu. Njima je to bilo zabavno, a po mene na neki način oslobađajuće.

Najbitnije mi je da su me poštovali, a to je zato što sam se prvo predstavio kao čovek.

Uporedo sa noćnim radom u piceriji, tokom dana sam volontirao na televiziji gde sam jako želeo da se zaposlim. Dan mi se svodio na 5 – 6 sati spavanja (i to iskljucivo kada se u stanu ne prave studentske pijanke) , 8 sati noćnog rada u piceriji, i još nekih 5 sati volontiranja.

Nisam želeo nikome da govorim, ali nakon lošeg iskustva koje sam imao u svom rodnom mestu kada je ljubav u pitanju, čvrsto sam verovao da će mi se ona prava i velika dogoditi u Beogradu.

Možemo da se lažemo ali svako ko pakuje kofere i dolazi u veliki grad sa velikim ambicijama, garantujem vam da se nada i velikoj ljubavi.

Jun 2011.

Samostalnost mi je ulila neku novu dozu samopouzdanja. Umor i manjak sna su učinili svoje, pa sam potragu za VELIKOM ljubavlju zapostavio, ali zato se ona koja me je povredila vešto i lukavo približavala iako sam bežao od nje.

Dovoljna je bila jedna njegova poruka na fejsbuku da u sebi opet potražim i probudim ostatke nade da tu ipak ima nečega. Javio se da dolazi u Srbiju i da želi da se vidimo, što se naravno ne odbija, iako imam hiljadu i jedan razlog da više nikad ne progovorim sa njim.

Posao mi je postajao sve naporniji, jer sam malo spavao. Mesecima već nisam dobijao nikakve informacije o tome do kada ću volontirati, ali uprkos svemu, te subote sam želeo da se osećam kao da mi je sve savršeno, jer sam se spremao za susret sa njim, godinu dana nakon što je, kako bi izvukao sebe iz priča koje su kružile, svom strejt društvu rekao da sam gej i da ga proganjam.

U dogovoreno vreme, na dogovorenom mestu, tik uz Dunav, našli smo se, pozdravio sam se sa njim kao da mi ništa nije uradio, sedeli smo, pili, pričali dok mi je ogromna knedla stajala u grlu. Koliko sam imao želju da urlam na njega od besa, toliko sam želeo da još jednom uživam u njegovom društvu…

Kao da je bio svestan da me je povredio pre godinu dana, samo je pričao, pričao je više i od mene koji znam da ne zaklapam, izmamio bi mi osmeh na licu svaki put kada bi počeo da prepričava neku našu zajedničku anegdotu. Iznenadio me je činjenicom da pamti sve te neke sitnice.

Iako sam bio ,,naoružan” i spreman da na najgori mogući način prekinem sa njim svaki kontakt, uspeo je da me ,,razoruža”. Na kraju večeri smo se pozdravili i svako je otišao tamo gde treba da bude. Tada nisam ni bio svestan da sam te večeri zapravo presekao kada je on u pitanju…