Kako da znate da li da ponudite prijatelju savet – ili da ćutite?

Koliko često ste ponudili savet ili povratnu informaciju nekome kome je to bilo potrebno, da bi za uzvrat naišli na njihovo povlačenje, napad ili čak ljutnju i optuživanje?

Ako kod nekoga primetite osobinu koja na njih negativno utuče, da li je brižno ili napadno da im na to i ukažete? MCT pokušava da nađe odgovor.

Kada treba da ponudite savet?

  1. Kada vas neko direktno pita

Samo tada znate da su iskreno otvoreni i spremni da taj savet i prihvate.

  1. Kada vam neko, recimo partner ili prijatelj, da dozvolu da im ukažete na stvari koje nisu u njihovom najboljem interesu

Ponekad partneri u ljubavnoj vezi ili ljudi u bliskom i brižnom odnosu žele da znaju kada se ponašaju na način koji im ne služi najbolje i oni smatraju da je vrlo dragoceno kada ste spremni da budete iskreni i dovoljno hrabri da im ponudite povratnu informaciju koja im treba da bi bili svesni svog neljubaznog ponašanja.

Na primer, možete dati dozvolu najboljim prijateljima da vam uvek kažu kada radite nešto za šta oni veruju da vam baš ne ide u prilog. Kroz njihovo ukazivanje na to ponašanje možete izlečiti taj deo vaše ličnosti. Ljudi se mogu ljutiti na vas, a da nemate ideju zašto, ali ako su oni spremni da budu otvoreni sa vama, možete promeniti svoje ponašanje.

friends

Kada je napadno ili kontrolišuće da ponudite savet ili povratnu informaciju?

  1. Ponuditi savet nekome ko ga nije tražio će vas dovesti u nepriliku

Većina ljudi će se osećati napadnutima kada im je ponuđen savet koji nisu tražili. Šanse su velike da će biti povređeni i ljuti. Oni koji sebe vide kao žrtve nisu otvoreni za savete.

  1. Davanje saveta ljudima za koje već znate da su nisu otvoreni za samoispitivanje i lično sazrevanje će verovatno rezultirati time da će vas kriviti za kontrolu, napade i neljubaznost.

Teško je kada se osećate bespomoćno prema ljudima do kojih vam je stalo. Želimo da im kažemo da im ono što rade nanosi bol – ili povređuje druge. Želimo da izbegnemo bol izazvan nečijim neljubaznim ponašanjem prema nama  ili prema njima samima, a nekada čak prema drugima do kojih nam je stalo. Verujemo da bi se promenili kada bi samo videli to svoje ponašanje. Teško je prihvatiti da nisu otvoreni za naše istinski dobronamerne sugestije.

Glavni zadatak je da prihvatimo našu nemoć prema njima i da naučimo da vodimo brigu o sebi u svetlu njihovog neljubaznog ponašanja ljudima u svom bliskom okruženju. Moramo da prihvatimo našu nemogućnost kontrole nad njima i da ne nudimo savete koje nisu tražili.

Podeli ovaj post:

Ostavite komentar

Your email address will not be published.

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.