5 najlepših pesama Desanke Maksimović

Pesnikinja, pripovedač, romansijer, pisac za decu, akademik Srpske akademije nauka i umetnosti, povremeno prevodilac, najčešće poezije s ruskog, slovenačkog, bugarskog i francuskog jezika.

Gotovo da ne postoji onaj ko nije čuo i ko nije pročitao bar jednu njenu pesmu. Svi koji vole da čitaju pesme o detinjstvu, ljubavi, zavičaju, prirodi, životu, prolaznosti, pa i smrti, vole i Desanku Maksimović.

Desanka Maksimović rođena je 16. maja 1898. godine, kao najstarije dete u svojoj porodici. Po njenom rođenju porodica se doselila u Brankovinu, gde je provela detinjstvo. Gimnaziju je završila u Valjevu. Studirala je svetsku književnost, opštu istoriju i istoriju umetnosti na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Bila je na usavršavanju u Parizu kao stipendista francuske vlade.

Objavila je preko 50 knjiga poezije, pesama i proze za decu, pripovetki, romansijerske i putopisne proze. U časopisu „Misao“ 1920. godine objavila je svoje prve pesme.

Pisala je najlepše pesme, najčešći motiv u njenoj poeziji bila je ljubav. Smatrala je da poezija treba da bude razumljiva, jasna, iskrena i otvorena prema čoveku i životu. Kroz pesme pozivala je ljude da budu dobri, plemeniti, ponositi, da poštuju i druge i sebe. Od svih vrednosti u životu, kroz svoje pesme najviše se trudila da istakne slobodu, odanost, hrabrost, nekoristoljublje.

Dobitnik je brojnih književnih nagrada; Vukova, Njegoševa, Zmajeva nagrada, Sedmojulska nagrada i još mnoge druge. Izabrana je za počasnog građanina Valjeva.

Preminula je u Beogradu 11. februara 1993. godine, u svojoj 95. godini života, a sahranjena je u Brankovini, kod Valjeva.

Predstavljamo vam našu listu 5 najlepših pesama Desanke Maksimović:

Strepnja

Ne, nemoj mi prići

Hoću izdaleka

da volim i želim tvoja oka dva.

Jer sreća je lepa samo dok se čeka,

dok od sebe samo nagoveštaj da.

Ne, nemoj mi prići

Ima vise draži

ova slatka strepnja, čekanje i stra’.

Sve je mnogo lepse donde dok se traži,

o čemu se samo tek po slutnji zna.

Ne, nemoj mi prići

Našta to i čemu?

Izdaleka samo sve ko zvezda sja;

izdaleka samo divimo se svemu.

Ne, nek mi ne priđu oka tvoja dva.

Tražim pomilovanje

Tražim pomilovanje za zgužvane misli

Za one koji su se izgubili

i svoje srce stisli.

 

Za one koji klecaju pod teretom svog bremena

I koji ne znaju da za sve treba vremena

Za one koji hoće da na prečac postignu mnogo.

 

Tražim pomilovanje za one koji beže od života

I koji su zaslepljeni idejom

Da postoji divota

Jedino izvan naše planete

Za one koji beže kao dete

Kad se pred njima ukaže problem

Kojem u oči treba pogledati.

 

Tražim pomilovanje za one koji sami sebe ne razumeju

Nije zato što ne umeju

Već zato što su se udaljili od sebe

I što njihovo srce težak teret grebe

Što su ga sami sebi natovarili.

Prolećna pesma

Osećam večeras, dok posmatram laste

I pupoljke rane,

Kako srce moje polagano raste,

Ko vidik u lepe nasmejane dane;

 

Kako s mladim biljem postaje sve veće

I lako ko krilo,

I kako mu celo jedno nebo sreće

I pakao bola ne bi dosta bilo;

 

Kako čezne za svim što bi život mogo

Lepog da mu dade,

I da mu ničega ne bi bilo mnogo:

Tako su velike čežnje mu i nade.

 

Osećam da dosad sve je bilo šala

Moga srca vrela,

Da još nikom nisam svoju ljubav dala

Koliku bih mogla i koliku htela;

 

Da u meni cela nežna plima

Reči nerečeni;

Da bih srce mogla poklanjati svima,

I da opet mnogo ostane ga meni.

Molitva za ljubav

Brzo kao kratkovecne cveca liske

i ova ljubav stace da se kruni i drobi:

žedan je zaborava tamni vir.

O, bože, drugi ti se mole za srecu i mir,

a ja: sacuvaj u srcu mom, zarobi,

jucerašnjeg dana nestalni pram.

 

Zaklopi dušu moju sad ko zlatnu

skrinju, nacini je ljubavi hram.

O, duša moja ne moli srecu za se –

sve dosadašnje radosti nek se snište –

ali pobožno ona od tebe ište

da dan se ovaj od strašnog brodoloma spase.

 

Bez pomoci tvoje povenuce sve brzo

kao bulka u zrelome žitu i lanu.

O, bože ne molim za srecu, za radost, za

slast.

 

Da bol ovaj ne umre, mene je strah;

da oganj sveti što u meni planu

ne sagori iznenadno u prah,

ne razbukti se prekonoc u strast.

Krvava bajka

Bilo je to u nekoj zemlji seljaka

na brdovitom Balkanu,

umrla je mučeničkom smrću

četa đaka

u jednom danu.

 

Iste su godine

svi bili rođeni,

isto su im tekli školski dani,

na iste svečanosti

zajedno su vođeni,

od istih bolesti svi pelcovani,

i svi umrli u istom danu.

 

Bilo je to u nekoj zemlji seljaka

na brdovitom Balkanu,

umrla je mučeničkom smrću

četa đaka

u jednom danu.

 

A pedeset i pet minuti

pre smrtnog trena

sedela je u đačkoj klupi

četa malena

i iste zadatke teške

rešavala: koliko može

putnik ako ide peške…

i tako redom.

 

Misli su im bile pune

istih brojki

i po sveskama u školskoj torbi

besmislenih ležalo bezbroj

petica i dvojki.

Pregršt istih snova

i istih tajni

rodoljubivih i ljubavnih

stiskali su u dnu džepova.

I činilo se svakom

da će dugo,

da će vrlo dugo

trčati ispod svoda plava

dok sve zadatke na svetu

ne posvršava.

 

Bilo je to u nekoj zemlji seljaka

na brdovitom Balkanu,

umrla je junačkom smrću

četa đaka

u istom danu.

 

Dečaka redovi celi

uzeli se za ruke

i sa školskog zadnjeg časa

na streljanje pošli mirno

kao da smrt nije ništa.

Drugova redovi celi

istog časa se uzneli

do večnog boravišta.

Maja Vlajić

Komentari 3

  1. DRAGAN
    Reply

    Predivan teks i podsecanje na velikog pesnika kog je Srbija imala.Nase detinstvo,mladosti i sada pozno doba lako se pronadje u pesmama Dsanke Maksimovic.Hvala Maji na ovom divnom radu.Sa radoscu i nestrpljenjem ocekujemo neka nova pisanija koja c biti intresantna kao i sva do sada.

    26 April, 2017
  2. Pampineja
    Reply

    Kojim kriterijumima ste ste vodili u odabiru pesama? Mislim da svaki antologičar treba da objasni svoj izbor.

    26 April, 2017
  3. Violeta
    Reply

    Krvava bajka – vraca u rane skolske godine kada je na svakoj svecanosti, na patronat skole, na kraju skolske godine … obavezno bila recitovana ova pesma. Majke I bake su brisale suze, ocevi stiskali ruke, mi deca, potajno se nadali da cemo na prvoj narednoj priredbi bas mi recitovati KRVAVA BAJKA…

    8 Januar, 2018

Ostavite komentar

Your email address will not be published.

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.